Учитељ

ши обрћу се око осовине, што је кроз њих протурена. Зрнца се сеју прво на ситно решето, за тим на крупнија решета, и тако се одвоји ситнији и крупнији прах.

6. Нажођење. Шалитра, се налази по земи, по стенама, пећинамм и зидовима као брашњава навлака. А. ту постаје од разног трулежа. Да се одвоји од земље, раствори се у води, и пошто се земља слегне, бистар раствор испари се.

7. Употрвба. Највише се троши за пушчани прах и за грађење љуте киселине — ћезата.

Завршетак о шалитри. Време је да излазимо из школе, и пре него се разиђемо, хајде да погледемо, шта је било с оним стакленцетом, што смо првог часа метнули на орман. Погледајте! како су красне ове шипчице у стакленцету, сјаје се као стакло, а начичкале се као зуби у вилицама.

Ове су шипчице четвртасте и кажу се кристали од шалитре као оно што смо имали кристале од обичне соли. Оних 200 грама, шалитре, што се растворило у врућој води, није могло остати растворено у води, која се охладила. И како се вода лагано хладила, тако се честице шалитре слегале у ове кристале.

да ово предавање треба: стакленце од каквог лека и у њему 160 грама воде, у

| хартицама: 20 грама и 200 грама и 24

грама шалитре, 4 грама сумпора ситног, 4 грама ситног угљена, комадић узице, прутић, лонац с млаком водом, мангала, са жаром, ватраљ или цреп за жар, мало сумпора и шалитре осим оног што је мерено, шоља, перо из крила кокошијег или гушчијег за мешање смесе, цреп или плочица за паљење на њој, прутић на врху запаљен.

Из учитељског Сибира.

3. Децем. 1882 год. Седим у кухини са г. Пав. Мих. свеш. овдашњим и разговарамо са о свему, а при том частимо се по српсвом обичају по неком чашом шећерна, вина и кафом. Он се части још и дуваном својим, јер ја непушим да имам и тим слаткишем =— дуксузом — да га почастим,

На један пут тамо на пољу чу се нека дерњава ; по гласу изгледа, да је дете ђачке старости. Обојица скочимо и изиђемо на поље, кад тамо, а оно пред капијом школском стао Владија, онај наш плачљивко, што га већ знамо (од 22 Сеп), па једнако плаче и виче: „а леле мума, а леле мума“ — стара песма. Мајка му беше ДОшла у ходник и говори нешто с ђацима. Ја одмах рекох попу:

— Гле како се дере! Видиш ли како је црвен у лицу, а кажу да је болестан. Бодесно дете је бледо, а овај није болестан.

— Море види се да му ништа није, рече попа.

Мајка Владијна поче да се разговара са, попом влашки. Ја по нешто разумевах. Тако му се она жаљаше, да се ђак плаши, што сам га ја пре ударао по глави. Попа јој је говорио да то мора да буде, кад је дете непослушно и поче јачим гласом да јој говори да она мора да да ђака у шкоду и да се неможе изврдати. Она му рече да „Влах никад није био човек“ Он јој каза, за неке офидире, попове, учитеље, капетан,

писаре и т. д. да су баш чисти Власи. Она.

остаде при своме.

После, она започе говор о откупу детета и молила је попа да он настане да јој ја ђака отпуштим за паре. Поп ми то саопшти и ја јој рекох да оћу да га отпустим само нека оно седи две до три недеље у шкоди. Она пристаде. Каза детету да ћути и да ћу га ја отпустити. Оно се ућута, и дође код нае.

Напослетку замоли она попа, да ме упита, да је цустим да иде с ђаком и ноћи код

ан

Пе