Учитељ

98

рода. Ј. Г. Ја јој дозволих и послах још и | ме његова мати не заговори, па да утече

ј . .. нова ђака. Одоше.

Сутра дан је дошао ђак у школу, без матере и без плача. Био је весео као и осфали ђаци, па још и веселији. Да ди је сирото дете радо што ћу га отпуститиг

19. Децем. 1882 год. Седим у соби и пишем нешто. Деца нису у школи пошто је празник — недеља.

Ето је отуда дође мати Влајиња с њим · заједно. Она се пренемаже и јауче; не рече ни помози бог. Тек после дугог јаукања поче влашки, од кога ја већ разумедох по нешто. Она говораше да је дете болесно и ла га боли глава. Ја погледах у дете: лице му весело као и јуче; ни најмање није снуждено, нити казује каквог знака, болести. Ја јој рекох; „ну доре коп; ну“. Она поче одмах да кука и запева, а тако исто и дете. Она вика и боже узми ме, и смрти узми ме н шта ти не ради; но на то се нисам ни најмање освртао, пошто сам имао ради пошто сам је знао која је и каква је. Најпосле ме запита, да јој пустим ђака до Божића, па после да га доведе. Ја јој говорих ; „ну поће“, али она окупила једнако па виче; „цукуће Фраће“, ослободи ми дете до Божића. Онда јој ја рекох оцечно; „ну вреу“. Дра се, кука, плака, куми, моли, братими, и т. д. али јој не пустих ђака. Она оде плачући с дететом.

Пред школом је на 50 корачаји кошара, мог комшије. Отојим пред школом и смејем се њеној лудорији и. дерњави. Стаде она и Владија код кошаре и нешто му говори. Ето ти је; врати се без Владије. Дође кол мене и пренемаже се. Мени би зачудо што се она враћа и где јој се деде, дете да, неће да утечер Одмах изађем и одем до кошаре; погледам — детета нема. Видим да од кафане иде кмет н неки људи, па га причекам и упитам их, да нису срели. Они рекоше да нису. давирујем чак и по кошари, кад на један пут чух иза мене дерњаву; осврнем се, кад тамо, а оно Стев. Мил. мали ђачић нашао Владију код реке где се сакрио под обалом. Сакрио се, док

и после, разуме се, неће доћи до пред Ускрс.

Кад се он раздра, дотрчи му мајка још више дерући се но он. Узеше се под руку и одоше оној кући где је и пре седео Владија.

Живота ми, умало што се нисам потукао са овим пенабет-бабом тако ми је дошло од једа; али се опет устрпех.

Зашто је Владија ћутао до данас и ишао у школуг Што данас да плаче 2

Ево за што.

Кад га је довела (8 Дец.) обећао сам јој да ћу ђака отпустити за паре, само нека седи једно 2-) недеље у школи, па, ћемо се после ми погодити и ја ћу јој отпустити ђака. Тако сам јој обећао да само. уведем ђака у ред, па после беше да га отпустим.

Еле у тој намери и долазио му је отад, и нудио ме са дукатом. Ја, сам му оцечно казао да му ђака ни зашта нећу отпустити. Њага је то поразило. Видео је да се преварио што је довео ђака. Тога ради наго-_ варао је жену, да одведе одавде ђака, па га после неће дали никако ; боље ће можда, подмитити кметове но мене.

Овај је покушај за то што нисам тео да им отпустим ђака за парв.

80 Дец 1882 год. Данас је Владија дошао у школу. Запитам Јанка Јованов. опет ђака из [ разр. код кога седи Владија, да ли је Владија био јуче болестан. Он ми рече

— Није био болестан; лаже.

И то је доказ да су гледали јуче да ме

" преваре, што сам ја одмах познао и сузбио.

Ж ж ж

За Божић сам пустио сву децу кући. Отишао је и Владија, Сви су вратили, а он. Можда се неће никако ни вратити.

Други је случај, кога ми је причао г. 10 Мих. св. овај.

Он је био учитељ опет у влашком селу овде у Омољу, у О.т. м. Неко се дете сваке ноћи поганило у школи. Деца сутуу школи и ноћивала, али је свако ради себе излазила напоље, а тај није. Тако једном,