Учитељ

ја тако јако, готово Фанатички заузимам да докажем велики значај физичњих наубва као васпитнога срества, то је с тога, што предавање ма које од тих наука, само кад се врши као што треба, попуњује ону празнину, коју ни једно друго васпитно срество није кадро да попуни. Ја веома уважавам и ценим литературу, и мени би било непријатно, кад литературно образовање неби било један угледан одељак у васпитању; ја би шта више желио, да се на право литературно обравовање обрати и већа пажња, но што

| се то сада чини. Али у исто време

никако не могу да превидим тај Факт, да постоји огромна разлика међ човеком, који је добио сдраво научно образовање. Узрок је тој разлици, пс моме мишљењу, у томе, што у области лите"ратуре учење и знање чине једно исто, и оба се дрпе из књига; међутим у науци као годи у животу, учење и знање разликују се једно од другог, и изучавање ствари — не из књиге —- јесте извор знања.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

>> ф=——————————=—=

Педагогија је наука.

(СВРШЕТАК.)

Оматрали смо за преку потребу да повучемо ову паралелу између науке и вештине, пре него што бисмо говорили о педагогији како стоји према једној и према другој: да бисмо. тачније показали справедљивост заморке која јој се чини.

У интелектуалном прогресу човечанства све варијације мишљења природне су поступнице по којима се слично "развија и сама индивидуа. Постојани умни застој владао је непрестанце (— и ако су ницале толике Философске системе визионарних спекулација —) докле год није уништена сумња у критеријум истине а у-исто време призната влада разума, она на широкој основи искуства, друштвене прилике биле су права слика тих умних мена, а васпитне системе (било у ваквом примерном развоју) то су вам верни оти-

сак друштвених установа и њихових тежња. Оне (васпит. системе) у тим добима, нису имале никаквог јачег научног селонца на којем би се темељиле; а сврха њихова одређивана је традиционалним установама друштва са толиким изменама, које је учинио умни преображај у појединим периодама живота.

Да се махнемо свију Фраза којима се прориче будуће царство педагогије у коме ће и све „перманентне“ сотоне постати анђели!... Нами је стало до тога да видимо: колико је научан ослонац педагогије; које место заузима међу наукама; и каквог удеса има у целокупном прогресу човечанства.

Одређеност природних појава („сталност закона природних појава“) рас-

простиру се и на појаве можданих ' свера. Покрет мождане материје, који