Учитељ

128

средини те руже стоји зашиљен стожерић, |

а на стожерићу натакнута стожерска игла, која се око стожерића слободно креће. Какав правац заузима магнетска игла, кад стоји на усправљеном стожерићу > -- Један крај окреће северу а други југу. Тако удешена кутија зове се компас. Опиши компас ! —

Морепловцима на мору показује магнетска игла где је север, а ружа им лолеу компасу показује откуда дувају олује или ветрови, што лађу терају, те морепловци управе своју лађу тако, како ће лакше стићи у оно место где желе. -- Зашто се зове ваш нацрт ветрова ружа 2")

Напомена. Пре предавања о хоризонту ваља упознати ученике с кругом. да то треба надртати па по томе изрезати један круг од јаке дебеле хартије, и на њему показати : средереду, обим (периФерију) полутречник, пречник и полукруг. Може им се показати и однос између пречника и обима. За то ваља изрезати од обичне хартије једну пантљику, која ће тачно бити величине пречникове, и нека њоме ученици измере обим кругов. Ту ће се они очигледно уверити, да обим чини и износи онолико, колико 8 пречника и нешто више (у). – Обележавање главнијих предмета, као брда, река, путева, села итд. треба. да, буде по прописаним знацима, по „топограф-

т) Решћвеће Зећијргахјв 1882 Мго. 41.

ском кључу“. Кад ученици тако попуве површину, што је у њиховом напртаном хоризонту, онда ће имати пред собом при: ближан план своје непосредне околине омеђашене хоризонтом. Овом се приликом може показати и разлика између плана и мапе (карте) у колико се за сада та разлика може разумети и појмити, отприлике овако: Кад се нацрта на хартији (или плалну) мали део земљине површине, онда се тај нацрт зове план; а кад се нацрта много велики део земљине површине, онда се то зове мапа (карта). — Праву разлику између плана и карте. –- „Карта“, зове се снимак израђен с обзиром на округлину земље ; преставља увек велику просторију и има често одвећ малу размеру. План, то је снимак израђен без обзира на округлину земље и преставља мање просторије, а гради се у већој размери. Као видни знак разликовања карата од планова, служе степени географске ширине и дужине, (полутар даљине и подневице) који се код карата на рамовима стављају, а код планова, их нема ') — оставити па доцнује објаснити, кад ученеци буду имали више претходнога знања из геометрије и географије. Али на сваки начин и предавање о хоризонту, треба да буде у неколико припрема, за читање и разумевање планова и мапа. Ив. Батав.

1) Војна топографија. Београд '882, стр. 269.

ОДГОВОР

НА

„Једно питање и један предлог“.

уму

Г. Д(имитрије) Ј. Ш(утниковић), учитељ, у 31. броју „Учитеља“ прошле године упутио је на гг. учитељице и учитеље „Једно питање и један предлог“ и то поводом нанашег међусобног разговора о писању у Т. разреду основне школе,

Од тога доба има већ четири месеца, и за све то време цигло се једно лице јавило у „Учитељу“, да коју рече по томе предмету. Шта је баш узрок томе — не знам по сигурно; али свакојако биће онај општи дух, који увек игра знатну улогу у