Учитељ

па куповао поједино ђубре, које су паметни одбацили '.. Само нам се дакле каже ово: Свака породица, била велика или мала, ако ће да буде јака и добра, да постоји и напредује, мора да чува и гледа сву своју чељад, све своје поједине чланове. Напусти ли она своје појединце, остави ли их чисто самима себи, она је на путу распада и пропасти. Одма сведочи, да је она веза, што их веже и држи заједно, слаба. А где нема везе, распада се целина: где је слаба, кида се. А шта је веза између њих •% То је двоје: љубав пи интерес што га имају један од другога. У породици истинској, оној малој, то се јасно види; у породици оној великој, што се зове народ, то се теже види, то мора да се пробуди и увиди. И та велика породица не сме да напусти своје појединце. И она не сме да заборави, да се из њих састоји. И где видите једнога да не мари за друге, он вам сведочи да је он исти рђава алка у ланцу друштвеном. А где видите породицу велику, да не мари

за своју чељад, она вам сведочи да је

у ње слаба веза која је држи у заједници. А највећи доказ да је веза јака, то је да мари за другога. И најбољи знак, да је ова породица способна да живи, расте и напредује, то је: да она мари за све, да сви маре за све.

А шта значи то марити Ево шта значи.

Ја имам ево на моме столу један струк босиљка, посађен у једном лонцу. Ја волим босиљак. Да ми он живи и расте ваља му четворо: земље, воде, ваздуха и сунца. Земље сам му дао каке он воли. Воде му дајем сваки дан. Ваздуха има у мојој соби. А на сун-

16

це та износим свако јутро. Ето то значи марити: волети нешто и старати се да оно има све оно што му треба. И опет се то лепо види у оној малој породици, у свакој кући, где се сви старају да свако од њих има сваки дан да једе, да пије, да се одене, итд. Погледнимо коју оћемо срећну породицу, и ми ћемо видети то. Дивно је то кад породица руча па се сећа онога свога члана што није ручао!.. Овако чељаде само ради, мисли, једе и живи, а породица се само стара да оно свето има. (Као ја за мој босиљак). Да има да ради, да има да једе, да уме да мисли, и да може да живи: ето то Је сва брига породичина за своју чељад, кад за њу мари. А је ли нужно опет да спомињемо обашка, да је и народу целини својој једна велика породица, и да и она исто тако мора марити за, своје поједине чланове ако оће да се мложи и расте,да постоји и да на предује% —

Шта треба породици и сваком чељадету њеном % Жао и моме босиљку, сунца, ваздуха, воде и земље. Земље и свега што расте на њој и има у њој. И свега, што може од тога да се направи. Ја сам ласно поређао шта треба моме босиљку, ласно бих поређао шта треба једној обичној животињи, нпр. овци, ласно бих поређао шта треба једноме дивљаку зулукаферском и његовој породици; али шта све треба једноме културноме Јевропцу и његовој породици, то се поређати не може. Његовим и њеним потребама нема краја. Њина је срећа, да их имају све, или барем што више. И што више, то боље. И што их је више, и што су боље намирене, то је и живот њин сложенији, свестранији, савршенији, срећнији. А