Учитељ

178

На југу од Шапца, 1 сат, налази се село Врањска. Овде се родио чувени јунак М. Стојићевић, Поцерац. Он је знао читати и питати; то је по манастирима научио. Баш некако пред саму Мишарску битку дошао је он Кара-Борђу. Њему се допадне Милош и пазове, га својим посинком. Он га је увек потсећао на М Обилића.

Милош се показао као јунак у боју мишарском, а сем тога и у другим бојевима. Он је задобио сабљу Кулинову, која је врло много вредила. Породица Кулинова давала му је толико злата, колико је сабља тешка, но Милош је место тога тражио све робље натраг. Они му то нису дали; он им сабљу није дао.

Кад се у Поцерини јави неки хајдук, Прело, Милош хтеде да га жива ухвати. Овај западе за грм, нанишани пушку, опали и убије Милоша на место.

На утоку Засавице у Саву, има варошица Митровица. То је мала варошица. Има мало и становника. Има школу основну. Ту је скела, којом се прелази из ове Митровице у сремску (аустр.) Митровицу.

Јужно од Митровице има једно село које није велико, али је знатно што је ту живео један знатан јунак. Село се зове Салаш, а, јунак Стојан Чупић, змај од Ноћаја. Он је био родом из Херцеговине. У Салашу је живео један доста богат човек, који своје деце није имао. Он усини Стојана, и да му своје презиме: Чупић.

Чупић је био велики јунак, отуда је и прозван Змај. Турци га се страшно бојали. Он се врло добро борпо против Турака у боју на Мишару, на Салашу Црнобарском итд. За овај бој песма вели:

„ Од како је гавран поцрнио Није гуја змију дочекела....“

Стојан није најбоље свршио свој живот. Кад је М. Обреновић подигао Србе против Турака, Стојан дође у Мачву, ла диже народ против душмана. Али га неки Срби издаду Турцима. Турци га ухвате, окују и баце у тамницу, у Зворнику. У тамници му вежу гајтан око врата, стегну и удаве га. Ето тако је Стојан Чупић свршио свој живот.

Покрај саме Дрине, на '/, сата, долази варошица Лешница. Није велика; мања је

млого од Шапца, а већа је од Митровице. Има своју лепу основ. школу и у лепом је положају. На утоку Дрине има једпо мало масто Рача карантин). Долази на углу измеђ Аустрије и Босне. Има скелу за прелаз.

Казао сам да је Шабачки округ већином раван. Раван зове се Мачва, која се пружа од Мишара до Дрине. Некада је Мачва била обрасла шумом али сада шуме. нема: сва је гола и с тога вода може да почини грдне штете. Зато сада тамо људи морају да дижу насипе, па да се сачувају од тих поплава.

Поред Саве, равница се зове Посавина. И она нема шуме, и то је чисто поље.

До Дрине се пружа раван Китог; чувени Китог, где су Срби страшно надбили оне Турке, који су бегали пошто су побеђени на Мишару. Негда је Китог био обрастао густом шумом, а данас — готово је човек жељан да нађе хлада ; све се то утаманило.

Као и сви окрузи у Србији, тако јен овај подељен на срзове. У њему има три среза: Мачвански, Поцерски и Посаво тамнавски. Мачвански срез заузима цео северозападни део шабачког округа. Он је добио име сд Мачве. Тај је срез сав раван; нигде нема брда Налази се доста и брдовитих места, која постају од излива река. Канцеларија среска је у Бегатићу.

Посаво — тамнавски срез заузима источни део овог округа. Добио је своје име од река: Саве и Тамнаве. И овај је део раван, само му је на јужној страни планина Влашић. Среска канцеларија у Шапцу.

Поцерски срез, налази се између ова два среза. Своје име добио је од планине Цера И овај је срез један, само на јужној страни долази планина Цер и мало Влашић. Канцеларија овог среза је у Владимирцима.

Да би се по овом округу могло путовати направљено је веше путева. Сви су ти путеви добри. Може с6 по њима лако путовати на колима јер је свуда раван.

Сви путеви полазе од Шапца. Један води на исток и тим се путем пролази кроз