Учитељ

186

Ам.

расправља разна научна питања о механичкој сили, и међ примењеном механиком, која говори о строју разних машина, и о томе, како тим машинама треба руковати — онда те разлике има и међ сициологијом и педагогијом. Друштвена наука описује, тумачи и излаже развитак најразноврснијих појава, друштвеног живота, где и васпитање долази, као један облик живота људског (више је о томе речено у чланцима о „задатку социологије“, који су штампани у књижевном листу „Мисли“ за пр. годину); међутим педагошкој је науци главно, да да што тачнији одговор на питање: какво треба васпитање да будег Очевидна је ствар да педагогија, која се задатком својим веома, разликује од социјологије, никако не може бити део друштвене науке. То може мислити само онај, који социЈологију сматра за неки конгломерат, чији су поједини делови, без икакве унутрашње логичке везе, просто натрпани један на други.

Педагогија, кавујући нам какво треба васпитање да буде, може нам то казивати или о васпитању у опште, или само 0 појединим врстама васпитања, (н. пр. домаће, школско, казаматско и др. васпитање). Део педагогије, који говори о васпитању у опште, ми ћемо назвати теорски део, или општа педагогика ; онај пак део, што говори о васпитању у појединим васпитаним заводима (дом, школа и др.), назваћемо практички део педагогије, или практичка педагогика. После овог дела. долази сам рад васпитачки, а педатошка наука, казујући какво треба да је васпиање у опште (теорски део),и какво опету

и «6 Ф=——————-

)

појединим васпитним заводима (практички део), само припрема за практику педатошку.

Али пре, но што почне да нам прича о томе: какво васпитање треба да буде — педагогија треба претходно да нас упозна са самим тим васпитањем. Другим речима, треба да нам пред очи изнесе што потпунији опис сувременог васпитања (педатошка статистика), а исто тако и што потпунији опис васпитања у прошлости (историја васпитања). И овај дескриптивно — историски део треба да дође на прво место, пре теориског и практичког дела педагогије.

И тако педагогија, као наука, дели се у главноме на три дела. Али само Други и трећи (теорски и практички) део бави се оним, што је управо главни задатак педагошке науке, т. ј. баве се расправом питања: какво треба васпитање да буде '% Први, дескриптивно историски део, управо је само приступ у праву педагошку науку ; он нас само упознаје с васпитањем — онаквим какво је оно данас, и каво је у прошлости било. А сад да преставимо све то у једном кратком прегледу.

Педагогија.

1.) Дескриштивно — историски део педагогије. (Педагошка статистика и Историја васпитања). —

2.) Теорски део педагогије. (Општа педагогика — о васпитању у опште). —

3.) Практички део педагогије.) Шрактичка педагогика — о васпитању у појединим васпитним заводима). —

А сад да речемо коју више о томе: шта посебице треба да буде садржај сваког од ова три дела педагогије.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)