Учитељ

Таленат

иђеније,

од

Р. ВАЛТЕРА“).

Превод ес немачкога.

Доиста је један од најзанимљивијих и најзахвалнијих послова : пропратити живот ведиких људи од дана кад се на свет појаве, пропраљити их на сваком кораку њиховога, развитка, и расветлити њихова дела и ралове појавима и околностима, који су на њих с поља утидали. И самим је тим могућно, да се потпуно одговори па питање, које мислимо у потоњим врстама претресати, на питање: у колико се човекова ђенијалност с њиме рађа, и у колико се она усавршава,

У свакидањем се разговору речи: „Таленат“ или „ђеније“ обично придевају ч0веку, као што се мисли, од природе особито обдареном, не мислећи тада на тачнију разлику између ових речи, не имајући ни најмање јаснога појма о овом, тако званом „природном дару“. Због тога је доиста потребно да шре, но што пређемо на саму ствар, иставимо дефиницију, којом ћемо показати равлику између ова два појма.

Под талентом се разуме велика способност у каквој вештини или науци, и то само

једној ; јер неко може бити таленат у сво-_

ме занату, а да се у другим стварима ништа не разуме. Такав ће зовек усавршавати само своју струку и не осврђући се на другу страну.

Са свим је друго ђеније. Па и овај ће у неким гранама рада бити вештији, него у другим; али он обухвата целокупност; он ће се при свакој поставци запиталти: „куда је могу употребити на што више могућих начина 2“ Он ће се при сваком своме делу у себи промислити, да ли оно одтовара и приличи захтевима у сваком правцу. И тако ђеније у сваком погледу ствара савршен идеал, док се таленат задовољава тиме, ако му се производ слаже с прописима његове струке. Једном речи: таленат је једностран, а ђеније многостран.

Из ове дефиниције излази, да је ђеније

| зуме, у свом особитом делокругу имати свој“ ства једног талента. Ђеније има још више. других способности, које се никако не налазе у таленту, О тога, ако у потоњем потражимо доказа за мисао, да добро васпитање може од сваког човека, и то нормалнога, обичнога створити какав таленат или каквог ђенија: то ће бати довољно, да се забавимо са ђенијем, пошто ће тиме наравно и таленат бити разјашњен,

Ипак пре но што пређемо на право доказивање, у колико овде може бити речи о томе, ми ћемо прво ближе одредити појам васпитања и напоменути шта се све под тим именом може разумети. Кад говоримо о васпитању, онда с тиме није скопчано само домаће васлитање, 4, такође ни само педагошко-школско образовање, већ ми морамо при томе водити рачуна и о оваком утиску спољног света на дух човеков; јер сваки случај оставља. за собом свој учин, учин, који се готово сувише олако, а често и сувише мало цени. Какве ли се мисли не јављају у детету читањем какве књиге, коју му је случај у руке бацио! Најнезнатнија, маленкост често иде на руку великим испитивањима, па давле и проналасцима. Да ли би Њутн пронашао свој славни закон гравитације, да га на ово није изазвао пад једне јабуке, кад се оп одмарао под дрветом, и да се није овај пад или боље случај десио баш у оном тренутку, кад Њутн беше заузет таквим испитивањима # — У може се са свим тврдити, да по неки људи за своју величину поред своје марљивости, треба да су захвални каквом случају ! Тек пошто је Лутер поред себе видео свога пријатеља и друга, громом обореног, тек се | тада могао са свим одлучити, да послуша,

|

|

| шири појам ; јер он мора, по себи се ра| | своју селоност теолођији у пркос очевој