Учитељ

дух, али ђенија морамо стећи васпитањем. Један дечак, чије се целокупне душевне моћи колико је могућно подједнако развијају; кога навикавамо, да све што дневно прибави своме малом знању, на брзу руку употреби са оним, што је већ знао, и де пази, ум оно,

што му није још речено; дечко

' да ли му овим упоређењем пала на

који постојано прелази из једне области науке у другу; кога учимо да се исто тако лако узвиси од посебнога ка заједничкоме, као што се од заједничког опет спушта ка посебном ; такав дечак мора постати ђевије, или иначе човек у свету ништа није и не може бити.“ |, јв. а

Декнламација.

(За предавање у ШП. и ГУ, разреду основне школе.)

Ево да вам причам како су Срби живели после, пошто је српско царство пропало на Косову. (Ко зна кад је то билор - Ко је тада био српски цар Које су биле српске војводе на Косову > Како се звао турски дар — Шта је било са српским и турским царем 2). Е, слушај те.

Пре косовске битке, кад су Срби имали своје царство и свога цара, живели су Срби слободно. Сваки је Србин онда радио радњу коју је хтео и оно што је зарадио није му нико смео дирати: било је његово. Сваки је могао слободно рећи: „ја сам Србин“ и није се бојао ни пред ким то име изрећи. Онда су Срби имали своје куће, своје њиве, ливаде, пашњаке, стоку и др. и то је било њино, они су сами били на тим господари. Али на Косову пропаде српско царство. Турцима није било доста што су Србе победили, него су их почели и мучити. С почетка су их полако мучити. Они су само с почетка тражили, да им Срби плаћају данак и да им помажу у рату с другим народима, а остављали су им да могу имати неке своје старешине и да могу имати неке земље, на којима су, бајаги, могли слободно живети.

Срби су тако живели неко време. Али

Турци нису остали само при овоме што вам.

сад рекох. Они почну на Србе наметати још и веће терете. Почели су им узимати ол сваке њихове зараде по неки део (од 100 ока жита. 10 ока; од 10 оваца 1. овцуи т- А.)

Сем овога, Срби су им морали плаћати данак и у новцу. Ово су Срби трпели. Али то Турцима не беше доста; они почну Србе још горе мучити. Дође за Србе најгоре време. Турци почну тако мучити Србе, да је Србин, код пређашњег свог имања, остао готово гб и бос; да је код своје рођене земље, био гладан ; код својих дивних цркава, и манастира, крио се по пећинама и тамо се богу молио. Све, што год је пре његово било, отели су му Турци. По селима и варошима, где су Срби пре живели, сада, Срба не беше: Турци су их истерали и они се начинили господари. Од српских цркава, Турци су начинили памије — (објаснити) па место да српски поп пева, оно је оџа турски џењао се на минаре (објас.) молио се богу по турском обичају. Србин роли дете, а Турчин дође, отме му га и потурчи, па после. кад одрасте, ако неће да буде турски војник, он га баци у тамницу где и умре.

Турци су од Срба отимали лепо одело, па га сами носили. Отимали су од Срба оружје –— ћрпске сабље и српске пушке и њим су Србе тукди. Где год је Турчин Србина видео -– на путу, у шуми, у селу — могао га је убити само ако му је воља била а нико му за то није могао судити. Србин није могао мирно у постељу, у својој колеби, лећи јер се бојао : доћи ће Турчин, истераће га или можда и убити. Није смео казати : „ја сам Србин“ јер би га Турчин