Учитељ

205

Развелрила небо облачито, Разлрагала поља и рудине.

Најпре се научи добро један оцек, па се тек опда прелази на други. Кад се сврши и други оцек, онда се прелази и први, и други, и тако редом док се не лређе цела песма.

| Ова је песма овде подељена у одсеке.

Да би се деца боље научила, треба прво сам учитељ да делу песму декламује, за тим оцек по оцек. Деца треба најпре појединце да декламују, а после, да би песму запамтила, може по неколило њих — по једна клупа — да заједно понове неколико строфа.

М.

КО РБИ ЊЕ ВИ ЗЕРО БЛ Ја а

0 претоваривању школске деце. Опо- | мена родитељима, учитељима и свима при-

хелма Фрике-а, превео Александар ЈорГОВИЋ професор више девојачке школе у Н. Саду. Издање књижаре Луке Јоцића и др. 1888 год. мале осмине страна 76 цена је 30 новчића.

„Млога школска деца надиче на биљке, које су вештачки у собама однетоване, или које су у гудурама и провалама побледиле, закржљавиле:“

Др. Фрике. Међу млоге непријатеље, који сметају напретку данашње наставе, долази и претовареност деце, која се настављају. Она су претоварена : телесно и умно. Телесно, поред осталог, и тиме, што се деца држе по које каквим страћарама, које више ли-

че на какве штале, него ли на школе, и |

које су убитачне како по здравље тако и по напредак дечији. Деци се допушта, да иду у школу и гола и боса ово нарочито сиротнија — а држава ни општина неће у помоћ, да им притече: Оваких примера има и у самом Београду — престолници српској. Вредпо би било знати, како ли у овом погледу стоје друга места. С тога, што им — деци држава ни општина неће да помогне, деца, поред тога, што иду гола и боса, прннуђена су, да се хране храном, која ниуколико не одговара захтевима, и правилима хигијене, а чешће немају до-

| јатељима дечијим од Дра. Фридриха Вил| | |

| ном и невештом

вољно ни такове хране ! Умно пак претова-

рена су деца тиме, што им се чешће у настављању, даје и оно, што према њихо-. вом узрасту и схватању ниуколико није за њих, што им се и такве бесмислице (ово нарочито из данас тако назване „религије“) дају које само затупљују и заглупљују млад и невин мозак дечији, и ништа више. Тиме коче напредак и правилно напредовање дечије. Поред овога, ако још учитељски посао несрећом падне у руке човеку неспремшто у осталом данас није реткост — или коме, који се само „за време“ одаје учитељском послу, док му не испадне каква парохија, или тако нешто — онда ће и претовареност деце бити већа, а с тиме ће се и рђаве посљедице тога увећати. Поред свега овога никаква се срества готово не употребљавају на окрепљење и ојачање тела дечијег. Једина гимнастика је на то одређена, али се и она врло ретко и непотпуно употребљује. А и како ће се употребљавати, кад њено место п других неких кориснијих предмета заузимају излишнији и штетнији предмети. Данас се још у основној — па чак и у средњим и неким вишим школама — школи говори, како је „бог овај свет створио за шест дана“; како „свака власт долази од бога“; прича се о неком „вечном животу“; о неком „рају и паклу“ о неком „страшном суду“, о неком „вечном блаженству“ и сијасет још којекаквих глупости и бесмислица. Ето такве и њима подобне ствари данас запремају место много кориснијим и нужнијим,