Учитељ

јенски обзир, пошто хигијена препору- |

чује она задовољства, која њене законе врше).

Ако идемо даљб у историју великих проналазака, наћи ћемо и тамо пуно епизода, које доказују којим је начином пронађено што. Сетимо се још стакла, пурпура, барута и т. д. Све те епизоде, није нам намера овде износити, пошто није то цељ овога чланка. Његова је цељ, ако може да учини неку малу реформу

онакога, каквог је он у ствари (очигледно), који се довија и на могуће и немогуће начине, природан и неприродан, који калеми и надоставља томе нешто, што му не личи, што му није сродно ни згодно — онда се мора човек томе сит насмејати. Нпр. преставити помоћу призме или помоћу чаше

· с водом, дугу, пао њој причати и про:

у начину образовања деце основне шко- |

ле. Ово смо напоменули само за то, Да се види да је сваком великом 0ткрићу морало претходити нешто елучајно у игри, шетњи и т. д. Јер, у природи се догађаху и догађају врло разнолики појави, кији за онда нису били познати свету, којих и данас нама има непознатих, па су за то и обраћали пажњу природиних гостију. А кад се природи иде у госте, онда се човек враћа отуда са пуном торбицом дарова. Систем данашњег школовања на погрешном је путу. И ако смо дочекали доба, да нашу децу на најлакши начин кљукамо са млого знања, разне количине и садржине, опет с једне стране суше, мршаве наши гушчићи и од кљукања нема користи. Тражи се разним методама, да „се у васпитању и образовању обавире на природни развитак организма и духа; тражи се да се сви природни предмети, догађаји, појаве и т. д. посматрају онако какви су, а у ствари та се правила пренебрегавају. На основу тога, да се иде упоредо са природом, постале су различите методе, које попују очигледну наставу. Но кад се посматра наставник, који тражи да пеки појав или предмет природни покаже

| питивати, зар није пајацлуке Где с , -

кишне капљице ' А киша и полукружан облик дуге ' Зар није боље посматрати кишне капљице, сунце — дугу — тамо у пољу, кад се она јавља и тада о свему говорити коју: А колико има оваких примера % — Све у своје време и на своме месту — вели педагогија. Пример овај казује нам да наше школовање не иде природним путем, јер природу и њене појаве не посматрамо у самој њој, у њеним недрима, већ кроз школски провор. Но природа уме кавнити онога, који ју избегава, који јој пркоси. Ми јој пркосимо кад се у школе затворимо и клонимо се њене помоћи, коју нам даје. Само животињама помаже мирноћа у гојењу, а ми ако оћемо да кљукамо нашу децу умном храном морамо их отргнути пспод школског крова. —

Сви ми, који смо под кровом школским, сви ми, који и имамо и немамо деце у школи, виђамо неке црвиће разне величине, старости, разног тела, разне конструкције телесне, разпих душевних особина, разног здравља, разне образованости и т.д. где хитају негде. Знамо где ће — у школу. Сва ова дечица што су овако млада, здрава, весела, трвена, бујна, ит. д. иду у школу да тамо гутају науку и богате свој дух, кров уста пола погрешног