Учитељ

_ 15

други начин много бољи од онога првога, за који сам и ја некада из превелике „ревности“ за „строгим“ испитом био готов не само да дам мој глас, но да потражим и предложим да се врши у најстрожијој мери. — Један доказ, да се према нашем васпитању више гледа на форму у којој се нешто врши, него на само оно што она садржи и што се њоме оће.

Но овде треба да учиним још неке напомене и да допуним ово. Не треба опет сметнути с ума да наставници

пазе да свако дете питају и да коли-'

ко је могуће више редом одговарају, а да не одговарају све једно те једно. И за наставника је баш дика, да му сва деца одговарају подједнако. Што се он више ограничава само на неко-

лицину, (који најбоље одговарају), то, сви виде и знају да је горе и да су деца мање научила. По томе не само што је за „осуду оно ограничавање (у нас) само на неколицину и парадирање само с најбољима већ је оно овде, где се овако колегијално ради, и неморуће. Па то и сама публика види и, разуме се, у себи осуђује тако поступање, и за то се и не чини.

Почех с основним школама па узгред изнех ове опште карактеристике, које вам свуда падају у очи, по свима њиним школама и уз то додирнух и наше прилике упоредо с овима. И сад могу прећи на поједине школе и на оно што њих одликује једну од друге, и што се на испиту може приметити.

(СВршићЋЕ бе ,

НПаужа уљи кори

умихег

(СВРШЕТАВ.)

Има ли спасења каквог '

Има ; то је природа. — Ако желимо добра налпој деци, ако смо ради њиовом напретку изведимо их у поље у шуму — у природу нека се тамо играју и напајају животним условима. Што год је потребно организму за његово поткрепљење и одржање, налази се у недрима природе. Место загушљивот, прашљивог — шкодљивог школског ваздуха, тамо ћемо гутати чист и свеж ваздух, природа неће правити од плућа желудац, већ ће она вршити свој посао нашто ју је (створитељка) и одредила. Још шта више, ако је нагната плућа да вари, она ће јој повратити

постепено њено првобитно стање, њен првобитни рад, а тврду материју истиснуће на поље. У отвореноме пољу нема ни оне и онаке промаје као у школи. Тамо нема ни прашине школске, јер је природа своју салу патосала травом, а. не даскама, циглом или наше зграде. Тамо је рај ; на све стране видиш цвеће, разно дрвеће, тице, бубе, мухе, лептирове, итд. — видиш све оно што у школи не видиш, о чему у школи сањаш. Нигде величанственије палате од природе; ни у којем царском двору нема онога украса кога има природа. У њој је све просто а лепо и корисно; све измајсторисано

земљом, као

тамо