Учитељ

слободу с којом деца седе, слушају питања и одговарају на њих. И што су деца мања, све вам је ово, чини вам се, у већој мери. Године и сазревање позних органа чини вам се да уносе

по мало еве више унутарње немирноће,

но то није нити немир нити неслобода и плашња, страх, већ мало по већа узбуђеност која долази од пробуђенога · частољубља и стида. Дакле потпуно појаве, које природно прате раст и раз_витак човечији. О грозним казнама, коју код нас у такоме изобиљу има, нећу ни ла говорим. Нигде нисам видео за све време испита ни најмању опомену, на ред или за немирноћу. Нигде никака иступа, ни у речима, ни у делу. Наставници стоје пред целом класом и управо разговарају се с разредом. Сва деца гледају у њега и пазе као да он свакоме појединце говори. Наставник казује шта оће и ставља потање; деца дижу руке и јављају се за одговор. Наставник пита сад једнога, и тај од-

товори за све. Ако не погоди, или сам“

у нечему буде нетачан, пита се те допуни, или други допуни. Не прозивљу се дакле деца редом, па да свако за себе полаже испит, већ овако у неку руку полаже испит цео разред. Од прилике и у нас је таки обичај. Ја сам некад био против овога обичаја и био сам за то, да се свако дете појединце прозива и полаже свој испит

за себе. Отворено морам да признам,

да сам сада напустио то мишљење и да ми се сада више допада овако испи-

тивање. Ево за што. Ми видимо да

испити и „строгост“ њина мало вреде.

и по већим школама и установама. Има, млого других сила, које далеко више покрећу на оно што би се хтело и ис-

питом „строгим“, но што су баш сами И баш све те друге силе скоро су пајвише заступљене код деце, а ова је последња, испит „строг“, готово најмања и најслабија. Шомислимо само да

они.

ли смо где год приметили да деца уче добро за рад испита, а помислимо на против колико млого може да утиче на њих само добра воља, коју им пробуди добар наставник. И кад је то тако за време учења, свеједно је онда и каки

ће испит бити. Али што бисмо сада

излагали децу пред публиком, онако

појединце, врло непријатном положају : или да се стиде и малаксавају ако не знају, или да постану сујетна и надмена, ако знају % У сваком случају то дејствује на њих неповољно и недо-

"бро. Или обамирање, или амбиција. Али

нека нервозна запетост, ченост за цело време испита, и пре пи-

страх и уко-

| тања и после, не избежни су при та-

ком начину полагања испшта. Од почетка свако са страхом очекује кад ће бити прозвано и зебе да ли ће знати добро или не. К. овоме сада долази још и страх од „јединица“ и право отимање за добру „белешку“. Ту се руши баш онај унутарњи душевни мир који је потребан за добре умне радње, а настаје немир и страховање, које највише спречава лаке и чисте умне радње. А при испитивању овоме другоме, при испи-

„тивању не појединаца већ целе класе,

појединци се штеде, на њих се не чини никака пресија, нико нема разлога никакога, да се нечега боји и плаши, остављена му је потпуна слобода да мисли и драга воља да по својој мнитијативи диже руку и одговара, кад се наставник обрати њему. И тако дакле с васпитне стране ја велим да је овај