Учитељ

255

Џа је ли тако исто и наставник те школе за образовање народно ослобођен тога кулука — певања у цркви, као сувишне дужности, коју он мора бесплатно да врши, а која ни у колико нестоји у свези са правим задатком учитељевим са. наставом и васпитањем, и за коју му службу ни општина, ни држава. па ни црква ко,ој служи, не плаћа ни пребијене крајцаре 2 — Не, није. И најновијим законом о основним школама, учитељима се намеће та сувишна дужност.

Сам Бог који је стварао свет овај радовао се седмом дану да се од умора одмори. А чему се учитељи народни имају радовати 2 Они шест дана гутају прашину и троше плућа изговоривши по неколико хиљада речи, па у седми дану недељу, када би требало да се одмарају и то баш плућима да даду нове снаге и моћи, да би наступајућих шест дана могли, без велике опасности по здравље, своју наставничку и васпитачку дужност учинити, Тима тако замореним учитељским плућима нема мира. Она морају и седмог дана и то много више но иједног радног дана да се напрежу, па више ном попови и да певају и ако им се можда хуче и кука. — ... Па надлежни још ни до данас не скидоше учитељима тај безплатни и осуђени кулук.

Можла ђе когод рећи: па кад би се учитељи ослободили од невоља у пркви, онда не би могле цркве служити, а од тога би патила, вера.

Ја такима од стране учитељства, одговарам : па зар за то што вам неке снаге требају за извесни посао, да их натерате да баш џаба раде. — Не то нити је право ни поштено. Већ ако не могу цркве да служе без учитеља, онда нека се учитељима плати за тај сувишни и тешки посао, или најзад за то што „учитељи у цркви певају чека господа свештеници предају науку хиршћанску у основним школама; те би тако бар учитељи свој аукторитет одржавали на висини на спрам деце, а неби више пута сам учитељ долазио у неприлике и противуречио самоме себи при предавању науке хришћанске и тумачењу природних појава. Било како му драго, време је да

буде наставник и васпитач и остало што педагогика од њега тражи, а да не буде и бесплатан клисар поповски.

ж ж ж

Сад да видимо. како смо стајали пре; а како сад стојимо са школским зградама.

Казао је лепо римљанин Јувенал „тепз запа, 1п Когроте запо“ што значи, да здрава душа борави у здраву телу. Дакле наша је прва дужност да се постарамо, да деца буду телесно здрава паће у њиматеко тада бити здрава душа, коју ће моћи са успехом развијати.

Но пошто су један од битних услова по здравље дечије, школске зграде, то смом дужни да се старамо да оне буду такве, какве су потребне, али на жалост у томе смо пиглеру у старија времена врло хрђаво стојали, и пређашње школе пре би се могле назвати апсане, него школе. Па на жалост и данас имамо приличан број шкодеких зграда, које не одговарају захтевима ни педагошким, ни хигијенским, И које не личе на школе у којима се наставља и васпитава 40—50 па често и 60 ученила, већ на какве мутавџинице или земунице.

Такав један казамат, земуница или како оћете назовите је, само не школом, јер на школу и не личи има и општина чачанска што јој ни у колико на час и свест о просвети служити не може.

Општина једне окружне вароши, која треба да служи за пример околним сеоским општинама има за школску зграду једну дашчару, која нема довољно ни простора ни светлоста и ни једног потребног услова, те да може послужити за стан неколико душа, а некмоли неколико стотина душа.

Та погледајте само какву сте шталу за пандурске коње уз окружно началство начинили, а кекву пак школу за вашу децу, па сами пронађите разлику.

Не те браћо тако, ако Бога знате! већ похитајте те и томе злу за времена станите на пут, и школу бољу за децу подигните.

ж ж ж

Учитељи из целе Србије видећи жалосно

учитељ | стање наших основних школа, наставе, ва-