Учитељ

242

имају своје сталежне школе, у које деца | простог народа могу доћи само као ретки изузетак.

9. У Америци школе се обично уређују по иницијативи местних становника, према њиховим потребама и жељама ; местне законодавне власти у свакој појединој држави, а у варошима варошки савети преобраћају основне школе у средње, установљавају више и професионалне школе, независно од централне управе. У европским државама, изузимајући Велику Британију, Ирску и Швајцарску, народно обравовање налази се готово сво у рукама централне управе, која уређује школе по својој увиђавности, прописује извесене курсове и програме, у опште она је законодавац у свима деловима народне просвете.

Готово све американске школе осигуране су својим властитим ФОНДОвима — новчаним главницама и непокретном имовином; прирез за подржавање школа само допуњује суму прихода, који школе добивају од својих фондова. У европским државама Фондова има само при неким средњим, витим и професионалним школама; шко-

ле се, обично, издржавају на рачун државне благајнице уз свакогодишњу припомоћ мештана.

А. У свима основним школама, у већини средњих и виших завода у Америци допуштено је да се оба пола могу заједно учити. У европским школама то је реткост.

5. Пошто је вера тамо сасвим одвојена од државе, то је законом забрањено обучавање у њима ма каквој посеб-

ној вери. У већини европских држава школама се налаже обучавање вери.

6. У американским школама већина наставника јесу женске; у европским пак школама оне састављају незнатну мањину.

Све је написано са пуном жељом да се престави ствар, као што је; сви изводи и закључци основани су на бројевима и Фактима највернијим и општим, случајним пак и изузетним фактима или није поклоњена никаква пажња или је о њима узгред поменуто, јер на основу изузетних аката није могуће чинити ошите закључке.

У прегледу наводе се само мнења американских теориских и практичних педагога, да се покаже нарочито и искључно американско мнење о разним педагошким питањима.

|.

Однос државе према школи и

школска управа у Америци.

У целом садањем образованом свету признат је државни надзор над народним образовањем; тај надвор сматра се као једна важна а у исто време и тешка задаћа више управе. Свака земља тај надзор води разно. Та разлика долази од тога, како разне државе уређују школску управу. Неке државе имају за то нарочита министарства нас родне просвете. Такве су државе у Европи : Русија, Француска, Италија, Норвешка, Турска ; међу американским државама само Никарагуа има нарочито министарство просвете. У Пруској, Баварској, Саксонској, Виртембершкој, Данској, Грчкој, Шведској, Србији, Боливији, Чили и Коста-Рики министарства просвете сједињени су с министаретвима црквених послова. У Шпанији за трговину, просвету и јавне грађе-