Учитељ

вине постоји само једно министарство. У Гватемали министарство просвете сједињено је с министартсвом иностраних послова; у Сан-Салвадору еједињено је са министарством унутрашњих послова. У Белгији и Холандији при министарству унутр. послова налази сен нарочито оделење за просвету. У Енглеској постоји „Комитет педагошког савета“ (Сотибее ог #ће сопози ог Еацсабоп). У Португалској постоји „Велики учени Савет“, у Немачкој царевини

„императорска школска комисија“. У здруженим државама северне Америке при централној управи нема министарства просвете, већ само педагошка оделења за обрађивање школске статистике при министарству унутр. послова ; али то оделење нема никакве власти над школама у земљи. Ова народна просвета налази у одговорности појединих држава.

Кад се држави признало право и обавеза да управља просветом у земљи, остају сада још два спорна питања: да ли треба држава да штити ма какву религију или ма какве религиозне секте, које постоје у земљи; и друго, има ли држава право да на друштвен рачун издржава друге школе овим 0сновних ' Што се тиче првог питања, оно је у Америци обиђено тиме што је законом забрањено учити у друштвеним школама ма каквој религији или подржавати ма какву секту. Друго питање овде се решава не само тим, што су све државе, свака за себе, узакониле да средњи, виши и професионал-

ни заводи морају бити бесплатни и.

· свима приступни, већ и тим што је већина држава у неколико установила

такве заводе.

,

да управу и надзор над школама у држави, или законодавна власт или сами становници, како где према местним законима, избирају суперинтендента просвете на две, три, четири па и на пет година, у разним државама разно. Ти суперинтенденти имају разну плату од 1200 долара (Уинконсин) до 5000 — Лузијана. При суперинтенденту налази се педагошки савет. Чланове тога савета намењује или управник државе или суперинтенденти избирају лица, повната педагошким својим радовима и својим образовањем. То је виши ступањ школске управе. Суперинтенданту је дужност да води рачун о току просвете у сваком графству државе, о чему му јављају суперинтенденти графства; он даље решава све спорове, несугласице, које би се појавиле или међ графствима или између административних чиновника и местних школских старалаца; он издаје учитељима сведоџбе, после њиховог испита, на право учитељеко; он расправља у педагошком савету програме, курсове, питања о дисдиплини, питања из хигијене, методе предавања. Решења суперинтендената, само ако не противрече већ се слажу са државним законима, обвезна су за школе и њихове руковаче. На крају тодине суперинтенденат даје потанак, штампан извештај управнику државе и законодавној власти уједно са својим примедбама, и предлозима. Тај се извештај затим разашиље по свима државама свима који управљају образовањем у држави, а тако исто шаљу се иу све народне библиотеке.

Други ступањ школске управе састављају каунти суперинтендонти т. ј. надгледачи школа у графствима.

%