Учитељ

Пошто је у првом чланку објашњено (т. ј. стело је да се објасни) „шта је историја“, прелази се на сам предмет. У другом се чланку говори о „доселењу Срба“. Ту се одма спомиње Бојка, Висла, Дњепар, Цариград - реке, места и земље, о којима ђак Ш-ћег разреда (ту се учи „српска историја“) још ништа не зна. После се деци од 10 год. спомиње 636-та год., без икаква покушаја да се каквим упоређењем објасни, колико је то време од прилике удаљено од нашег доба. После се ређају имена појединих области, казује се шта су то биле жупе и жупани, и т. д. Говори се нешто и о тадањем народном животу, ево Н. пр. шта: „мало по мало од њих (малих и великих жупана) постану код нас властела и властеличићи, по угледу на римско и немачко племство“. А већ ђаци у осн. школи потпуно су упознати са устројством римског и пемачког племства, па онда ће већ лако знати и то, какав је био живот нашег племства. Џа бар да је исти-

на оно, што писац вели, али и тога нема. Племство код нас није постало „по угледу на римско и немачко племство“, већ услед дубљих, унутрашњих узрока. Имајте само на уму, да први векови иаше историје ништа друго нису, до непрекидно ратовање са свима суседима, док се један пут Срби нису утврдили у земљама, које су заузели, — имајте само то на уму, џа ћете лако разумети постанак племства код нас. А и у колико је било угледања, да би се што боље удесила спољашња организација, било је угледања на Вазантинце. Пошто су Срби с њима и са њиовим животом били у додиру, а не са римским и немачким племством. Али доста и ово неколико речи, што смо их рекли односно прва два чланка. По овоме се од прилике може судити и о целој књизи. Остали су чланци лошији и сувопарнији и од ова прва два. У опште се о књизи може рећи, да се учитељи њоме, при својим предавањима, ни најмење не могу вајдити. И с тога не треба ни да је купују.

Одборима „учитељског удружења“,

МУИУ

Многи местни одбори „учит,. удружења“ нису поднели Гл. Одбору извештај о раду зборском и о стању зборске касе, што је требало да учине по чл. 25. правила друштвених. За то се умољавају да то што скорије најдаље до 20. Јуна ов. год. учине, како би се могао Главној скупштини тачан рачун поднети.

Јуна 1888 год. Главни Одбор.

КЂиИиЖљевВнНИ оОРлЛАСИ

ЛИ УРИНА РАДЕЋИ

Ја сам у стању да јавим читаопима „Учитељевим“да је слика и у цртежу и у Фото| графији готова, и да се сада само реже на

Политичке новине донеле су оглас, којим | дрвету. Слика, је у сваком погледу изврена, се Срби из свих крајева где их има пози- | и по моме мишљењу, неће бити лепше ни Вљу на претплату за слику песника српског | у једном салону српском. Она ће до пре-

Бранка, коју ради један Србин у Липиској. | носа Бранкових костију бити сасвим готова,