Учитељ

КРИЖЕВНИ СРЕРАКА.

Српска историја у биографијама. За, основну школу удесио Џет. М. Никетић. Београд, 1888. год. Цена, 60 дин. пара. —

Један од наших вреднијих учитеља, који је до сада израдио и наштампао наколико дела за основну наставу, ево се јавио па свет с једном новом књигом. Али ваља и то имати на уму, да се ретко кад на једмом месту састану и јака продуктивност и изврена, каквоћа. Нарочито то вреди за књижевне послове. Па такав је случај и овде. Покушаћемо да то докажемо.

Пре свега: за кога је књига писана 2 Да ли за ђаке, или за учитеља > Писац о томе ништа не вели. Међутим по садржини, која, је тако збијена (и с тога сувопарна), да "код доброг учитеља ђак у својој књизи бележници има више забележено, — изгледа да је књига за ђаке писана. То посредно и сам писац признаје, велећи одма на, првој страни : „Сада и ако смо деца, опет читамо, пишемо, рачунамо, а знамо и друго којешта“ (готово којешта || ит. д. Дакле књига је за ђаке писана, а сигурно је с тога писац и удешавао, да дело не буде ништа друго, до читуља имена и година. Писац сам, као учитељ, најбоље зна, да би за наставу много корисније било, да је у једном — разуме се већем — делу изложио српеку историју онако, како учитељ у школи да је казује деци. Па зашто није тако урадио, те да се учитељи збиља користе његовом књигом 2 Или писац мисли, да је за основну школу довољан материјал, изложен у овој читуљи 2 Удешавати из појединих предмета ручне књиге за учитеље — не само да је корисније за саму наставу, већ је то код нас, данас, права по-

треба. Па зашто г. Никетић није тако ра- |.

диоР До душе, учитељи ће и овај кратак зборник имена и година куповати, мислећи да им то може вајдити што год при предавању, и у толико ће пре и више купонати, у колико је књига мања и јефти-

нија. Али писац пишући ово дело, ваљда није имао тај разлог пред очима 2

Па после и ово: Зашто је писац штампао ово своје дело. кад је један други

_учитељ (Мих. Јовић) много боље израдио

српску историју за оси. школу 2

Добро би било, да нас госп. Никетић о свему овоме обавести.

Али сад — шта је, ту је! Књига је писана зе ђаке. Па бар како је писана > Ево да наведемо два три примера.

На, првој, другој и на једном делу треће стране разлаже се, како се живот састоји у непрестаном мењању, како је час облачно а час лепо време, како дан и ноћ емењују једно друго, како „од деце постаје дечак“ (ваљда од детета постаје дечак, а од деце постају дечаци), и т. д. И све то да се објасни само, шта је то догађај. Међутим на објашњење два појма, који су у историји понајважнији — народ и држава — утрошено је свега 5'/, реди. И ево како су објашњени. „Много породица, које говоре једним језиком, имају једнаке обичаје, и живе на једном месту, јесу народ“. Јевреји дакле нису народ, пошто не „живе на једном месту“. То је све што се вели о народу, па и то погрешно. О држави се вели ово: „Велика породица, која се састоји из једног или више народа, и стоји под једним владаоцем и властима, зове се држава“. О разлици између народа и државе, о томе, како један исти народ може бити раздељен у више држава, како у држави, у којој има више народа, обично језик најразвијенијег народа постаје заједнички, како држава има различних по облику и саставу, ит. д. — о свему томе ни речи. Па кад сео народу и држави није хтело да рече ни онолико, колико је пред овим наказивано, да би се објаснило шта је то догађај, онда није требало истављати ни оне две кратке дефиниције, од којих

је једна погрешна, а друга непотпуна.