Учитељ

269 |

имамо два сина. Једног дана исти човек приђе једном свом сину и рече му: иди у виноград и ради тамо, има још подоста ла се окола, имаћеш, бога ми, данас цео дан посла, Син се на први мах успротиви, и пе хтеде да иде, али му тек паде на памет, како је отац увек био добар према њему — раскаја се што се успротивио, и оде у виноград да ради. ПЏриђе сад исти човек и другом свом сину, и рече »у то цсто. Овај се други није противио, рече да ће отићи у виноград да ради, али — слага, оца, не отиде.

Пошто је ово испричао, Христос запита оне, што су га слушали: који је бољи од ова. два сина Ф Бољи је онај први, одговорише му. Тако је, рече Христос, јер човек може неки пут и да погреши, али ако се одма и покаје што је тако учинио, он опет остаје добар човек; али опај, који каже да ће добро да ради, а овамо зло чини, јесте рђав човек. (Пропитивање.)

2. О најамницима. — Изађе једно јутро рано на пијацу неки газда, да потражи раднике за свој виноград. Нађе неколицину, погоди их по два динара дневно, и посла их у свој виноград да раде. После осам сати изађе опет на пијацу, и опет посла неколико радника у свој виноград. Око 10 сати учини тако исто. Када је у вече исплаћивао своје надничаре, газда свима даде по два динара, као да су сви подједвако цео дан радили. Беше то криво онима, што су рано из јутра почели да раде, па потражише од газде да им даде више, но онима осталима. Али газда им рече: ја сам с вама погодио по два динара, и ето платио сам вам. Шта оћете сад 2 Криво вам је што сам и оним осталима, као и вама, дао по два динара. Што сте тако влобниг И отпусти их све, да иду сваки својој кући.

Испричав то, Христос рече: немојте да будете онако злобна срца, као они надни-

чари, већ увек, колико можете, чините добра другим љедима, као онај газда. (Пропитивање). 8. О кукољу. — Један човек посеја пшеницу на њиви својој, али преко ноћ дође непријатељ његов, и свуда међу пшеницу посеја кукољ. Када са пшеницом заједно поче да расте и кукољ, слуге, видећи 10, запиташе газду: оће ли да иду, те да почупају кукољ. Немојте, рече им газла, јер чупајући кукољ почупаћете и пшеницу, него кад буде време жетви, онда ћемо најпре сабрати кукољ, свезати га у снопље и сажећи, а после ћемо свезати пшеницу, и оставити у житницу.

Завршивши ову причу, Христес рече онима, што су га слушали: Кукољ — то су рђави људи, а шпеница — то су добри људи; и као што је са шшеницом растао заједно и кукољ, исто тако и са добрим људима живе заједно и зли људи; и као што је кукољ на послетку сажежен, тако ће и зли људи на послетку зло и проћи. (Пропитивање).

4. О дужнику. — Био један врло богат човек који је имао много слугу. Дође време да отпусти и исплати те своје слуге. Један му беше дужан иљаду динара, али газда, је био човек добар, и опрости му тај дуг. Овај слуга. чим изађе од газде. окупи једнога свог дужника да му трати сто динара, што му је овај био дужан. Дужник не имађаше тада новаца, а овај га слуга тужиу суд, и дужника уапсе, док дуг не плати. Довнаде то газда. дезва слугу, и рече му: а зар ти тако Ја ти опростих иљаду динара, а зар ти своме дужнику ниси могао стотину да опростиш > И задржа га газда да служи пабе још дуго времена, докле год не одужи иљалу динара.

Испричав то, Христос рече: онај, који другоме зло чини, на послетку ће и сам дочекати зло. (Пропитивање).

ј“ јтозаковић.