Учитељ

290

..

рад. почиње са пола основа. Писац, дакле у овоме писању све разноврсне дечије иступе своди на једно, меће их у грех родитељима, и вели им да су за ово страшно одговорни и пред богом и пред људима.

Овим је закључком писац хотимично пре-

кардашио, а хотимично велимо с тога што познајемо писца лично, а пре две—три године слушали смо га више пута о овоме на задовољство, али нас је сада овом књижицом довео у сумњу. Ми му сад не верујемо ондашњим усменим закључцима, кад их се сада сам одрекао, јер нам је његова књига „писмена исправа“ тација његовог резоновања о питању „ко је крив,р“ Да, криви су за све родитељи ! вели питу у овој књизи. Али чим је то изрекао, одмах се на 17-тој стр.ограћује вели : „школа треба да је место добра .,.. она је

често место зла. Зашто је потребно да су. све остале уредбе (сем доброг учења) до-

бре.“ Па од свију тих осталих уредаба писац

наводи само распоред од 1871 год. који је.

крив што је школа нагомилана иматеријалом и предметима. Што је једини и најглавнији разлог. Али чим га је изрекао одмах се писац превија на једну страну (сигурно

неке људе у министарству), и моли за опро-,

штај, јер друкчије није могао доказати д

је систем школовања“ и „школско уређење“ |

криво за не успех више но ико други, —

Дакле и распоред је крив а не само роди-.

тељи. Да, а и данас има много људи који

су се изкључиво бавили разним „школ. си стемима и уређењима“ па ипак веле да је „Дати де- |

школи прва и најглавнија цељ:

тету извесну количину знања “. Ту је исту |

год. који се искључиво требао да бави испитавањем тога, и да прати сувремени развитак у својој грани, не може се никако 0простити, кад и он јавља родитељима да је то цељ, у место да је сузбија, већ му ставити у грех, и то у неопростими грех... Дете од 6—12 год- и знање 2 ! Шта ли пиац разуме под том речи „знање“ 2 -- Ма шта и како да разуме ипак така глупа дефиниција не сме и даље да остане. Зар дете 1 разр. има ма и трунке знање из очог

У“ 1 разр. за тор А зар ђак ТУ разр. (најстаријег) има знање о земљи и разним исторпским догађајима и ако ја „свршио“ Земљопис и Историју 2!

= Вваничним се распоредом доиста тражи и данас од ђака свију разреда „неко знање“, али је учитељима, и свима онима који се са њиме једнаким послом баве дужност да тако погрешно разумевање сурнишу. Школа, како основна тако и нижа гимназија, не могу да дају „неко знање“, већ | јој је задатак, у погледу умног васпитања, да својим ученицима, разним посматрањи-

звију способнов. те вољу за даљи рад. Кло бе цељ умном васпитању у осноа. школи. Дакле, од деце се тражи само -способност "у посматрању природе и друштва, да по-

како би преставе и појмови били јаснији. "На, зар то да назовемо знањем 2 Ми би пристали кад би и дух детињ био друкчији, кад би се у дуку стварале другим путем представе и појмови; али тако не иде. О-

дефиницију изнео и писац на памет пред.) Јер знање је прибирање појединих Факата

родитеље. Али евима лругима може се и 0- | простати, но писцу, који учитељује већ 8— 10 своје ученике оспособи.

САДРЖАЈ

у општу-мисао а томе школа тек тежи да

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

Јо ВРОЈЕА

У очи 25 опште НЕМ. УЧИТ. СКУПШТИНЕ У БРЕМЕНУ -— ПЕДАТОГИЈА КАО НАУКА — НАРОДНА ПРОСВЕТА

У сев. АМЕРИЦИ (НАСТАВАК) — ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ У родитељској кући (НАСТАВАК) —

„ЗАКОН 0 оси. шко-

ЛАМАК“ (НАСТАВАК) КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД: ПИСМА 0 кући и школи.

БРАЉЕВСКО- СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМНАРИЈА

или оног школ. предмета 2 Зар су предмети |

ма“ = путем О Оно и СДИ

сматрано разликује, подједнако спаја у духу

вака дефиниција потиче само из незнања. |

ме =.