Учитељ

289

(а то би били дужни да чине и на вборовима), а на крају године оцењивали би успех у оним местима, у која се не би могао одредити професор учитељске школе.

Дакле, ја сам само за таке надзоре и уверен сам, да би они поред школског одбора, највише користили и најлакше би се прилагодили нашим приликама.

Давајући ове примедбе, мислим, да ми је дужност, да напоменем, да је овај закон поред оволико мана опет један степен на-

и преустројство школско покренуто, а на нама свима лежи, да поправимо оно што | је за пошравке ; да спремимо земљиште за | друкчију и савршенију реорганизацију 0сновних школа, слушајући у свему ову народну мудрост :

„Камен по камен, ето палача ;

Зрно по зрно ето погаче;

Длака по длака, ето брелаче !“

Мих. – Уа.

| претка основне школе, Њиме је напредак |

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Ннема о кући н школи, намењена родитељима. Написао Јоксим Ст. Марковић, учитељ. Београд. Парна штамп. задр. штамп. раденика 1888 год. цена 60 дин. п,

Пред нама је једна посланица упућена родитељима ; она нијеод Христових ученика ; она је од Јоксима Ст. Марковића, учитеља. Посланице христових ученика у оно време изазвала је сама потреба ондашњег социјалног стања код народа : с једне стране власт, богатство и раскош, а с друге стране умрла сиротиња и претешки физички рад. У њима су ученици изнели то ело стање свету на видик, и с тога, што су погодили праву потребу народа имали су знатан и брзи утицај. А дали је сва Писма изазвала потреба, ин казујели се родитељима права цељ и начини помоћу којих ће се лоћи до ње у родитељској кући у школи — то ћемо видети. Али пре но што пређемо на одговоре на питања која смо поставили, изнећемо садржај књиге. Садржај је ого; 1). Ко је крив 2 2).Неколико примера а) навикавање. 6) околина в). Добро и зло — право и неправо. и г). Непослушност, 3). Споразум са школом, 4). Оцевима и 5). Матерама. По самоме наслову књиге, а и по садржају читаоци виде, да је књига писана у облику писама, којих је на броју шест.

У овој књизи на првоме је месту питање: Ко је криве — Доста важно питање и заслужује да је увек на првоме месту, како у овој књиси где се поглавито говори о манама и небригама родитеља о васпитавању своје рођене деце, тако и у свима гранама социјалних и природних наука. Сад да видимо како је у томе првоме писму писато родитељима, какве је кривице нашао, на кога их баца и да ли је право.

Писац нам у овоме питању поглавито износи: како „еви родитељи вичу на учитеља и онда кад ђак није добар, кад сеу школи, школ. авлији или на улици потуче са друговима ит. од. и то све за то што не ће учитељ да пази јер се за то плаћа“. После оваког резоновање писац повикује : „Учитељ није крив; ви сте криви (родитељи) што се не споразумевате са учитељем, што и сами не пазите на децу већ их пуштате свуда без ваше контроле“. — У овоме писац има право, јер је доиста сваки родитељ дужан да води рачуна о своме детету како код куће тако у шкоди, на улици и др. местима, и да се споразумева са јучитељем како би школа што преи више одговорила својој цељи. Осим овога споразум је овакав врло потребан између учитеља и родитеља и због подједнаког хармонћског — образовања и васпитавања

деце ; Јер школа чини неки прелаз, али се · никако не удаљава од куће већ сав свој