Учитељ

288

2. Требало је узаконити, да у сваком округу постоји по један или два збора.

8. Требало је узаконити, да сваки збор бира себи по једног преседника — управитеља — збора — најспособнијега учитеља, а то би збор умео боље него ико оценити. Тога управитеља требало је утврдити на повереном му месту, и, ако није у вароши преместити га као што се и други чиновници премештају по потреби службе.

Томе управитељу, била би дужност. поред оних у овом Чл. побројаних, да води надзор над наставом у околини читавог збора.

Само овакав избор вредио би нешто и у њему би било највише гаранције, да се потреви лице, које је за тај посао и способно. У Чл. (5. говори сео књигама учитељским. Ту се као и у чл, 58. говори, да ће се учитељи кажњавали : „опоменом, укором, губитком плате и премештајем без права, на, селидбене трошкове“ ,... шност властима, поред осталих кривица.

— 0, ти непослушности ! — ала си грозна ! — Ја те незнам. Ама за бога кога то учитељ треба да слуша 2 — И шта је то сваки

час са том то послушношћу властима 2 А ако мени власт нареди, да скочим у Дринуг — Изгубићу службу, ако је не послушам, па крај. Али, ако ми какав практикантић рекне: учитељу, иди, удари ономе трговцу шамар! — Е то би волео учинити него службу да изгубим. Или замислите, људи и ове бруке:

Ја седим у кафани. Мој. „срески“ игра Фарбла, па и мене зове, да се играм. Ја му велим, да презирем и рад и раднике те врсте.

Он сутра дан са свим поштено пише министру просвете и каже праву истину овако у кратко: Госп. министре,

Учитељ М. Н. Ј., није послушан властима. Моје наредбе пе верма ни у што.

Госп. министар ће на основу овога члана, да казни тога учитеља са губитком месечне плате, са премештајем или отпустом из службе. И онда 2 — И онда ништа. Шта мари школа и читава замља, што јој

За непослу-

је мање један учитељ. Али је тим правда увређена; — Е, па она се у свачему вређа. Она се повређује у суду, у трговини, у кући читаној држави, па нека се вређа и самим законима. и ту не треба никаква изузетка.

Чл. «0, 11, 12. 68, (4, (0, 10. ((. (8, И 79, говоре о надзору у основ. школама. Ту ти има тушта и тма неких редовних надворника и надзорника ради оцене успеха. Таго надзираваће над учитељским радом.

1. Школски референат за основ. наставу ;

2. Управитељи школски ;

8. директори и наставници учитељских и средњих шчола.

4. Школски одбори.

5. Лица из просветне струке а нарочито професори учитељских и средњих школа. (Ово последње врши се ради оцене успеха на „рају године).

Оволико збрке и оволикога надзора има, ваљда, само у Кини над њеним школама ! У другим замљама заиста нема. Па и поред оволикога броја надзора — основне су школе опет без надзора. Сви ће ови надзори (сем онога на. крају године) бити случајни и оствариваће се у крајним случајевима. Изгледа и смешно и чудно! — Ако се већ У начелу усваја надзор, онда,зашто га не би и упростили и опет усавршили. Овај надзор изгледа ми као онај надзор над радом око „Вавилонске куле“. „Где су многе бабице деца врљава“. — Тако вели наш народ. А тако пи јесте. Сваки од надзорника има своје погледе на школу. Сваки ће да препоручује учитељу своје методе и да омаловажава његов рад, ако не буде по његовом плану.

Напослетку наставници средњих школа, као стручњаци у појединим предметима,“ даваће превагу својим предметима, — те ће тако основна школа увек остати на раскреници толиких путева. да то је требало признати важност зборова учитељских и преседнике истих, постављати за надзорника (ако не истих) а оно оближњих сборовских округа.

Ти би надзорници могли неколико пута преко године обићи своје рејоне ; дати упуства невештим учитељима онако дружевски