Учитељ

не обуку и не науче летити. Не многи не дочекају да полете, зашто им се њихови родитељи радоваху. Многа деца ништа друго и на раде, но трче по шуми и налазе гњезда тичија, и ваде младиће из њих те их носе својој кући, па их бацају и играју се са њима, а најпосле их даду мачкама или им они сами полишшу. Је ли ко од вас тако радио и тице вадио, нека право каже“ (Многи казују.) — Но јесте ли виде ли шта раде њиови родитељи они старићи, кад сте им ви младе тичиће вадили 2 Оли су онда цвркутали и пиштали за вама тако жалостивно као да би хтели закукати. — Децо! "Оно њиово цврчање баш и јесте њиово кукање. Они онда моле вас п трче за вама, да им живу слабу децу тичиће вратите. И онда многи је од вас у место да се ражали, потезо се камењем да и оне старе побије. Ох да знате како је то жалосно и нецоштено који тако ради. Били вама било жао кад би се хо увукао у кућу вашег родитеља па би њега и вас све истерао из куће. А оног

малог вашег брата или сестру што суу ко-_

левки, те нису могли побећи, узео би па би га пред вама бацао и играо се са њим. Па би још почео да разваљује вашу кућу, кров опак, и све, — као што и ви после разваљујете тичију куђу гњезда 2 Кажите ми право, били вам било ово жаор Шта би вам родитељи радили! они би тада кукали, врискали, и молили онога да им то не чини, ако би од њега били слабији. Е па тако видите, и тице моле нас да им њиове тичиће не дирамо. И онај који не послуша глас и цвркут оне јадне тичице грђи је од сваког курјака и змије. (репетирај).

Послушајте још мало.

Чиме рекосмо да се птице хране 2 Зар само црвима Станојег — (Оне се хране и гусеницама, лептирима, мушицама, мравима и многим ситним животињицама, !) Добро. А били ко знао да каже чиме се хране гусеницер Шта једу мухе, шта дрви и т. д. Шта бива с јабукама кад гусенице на њих наиђу 2 — Гусенице нама децо чине грдну штету. Мухе нам не даду нигде месо оставити. Још кад би се намложиле мно-

то не би се могли од њих бранити. И при највећем нашем труду не би ми могли тако брво и много требити гусенице првеи мухе, као што то могу наше тице. Једној ласти треба на дан да поједе са својим младићима на 600 црва или гусеница, врабад такође 5—600 стотина муха или лептирића. Сеница до близу хиљаду. Детлић тако исто. Кос, тако и све тице тако. Помислите сад колико је у шуми тих птица. Помислите колико сваког дана погине гусеница, црва, лептирова и т. д. (Чуде се). А помислите за недељу дана, а за две, а за месец, а за два, а за једно лето цело! (Чуде се још више).

Јес, јест, децо добро упамтите да тице ту услугу нама сваког дана чине. А знајте да је то врло велика помоћ од тица.

Кад нешто би престале тице од једав. пут да хватају мухе, гусенице и др. Или кад би нешто све тице некуд од нас отишле далеко онда би се те бубе и црви тако умножили да не би могли од њих нигде стати. Ја сам вама причао једна свидена лептир ца колико снесе јаја. Толико много носе и ови бели лептирови по ливадама. А шта постаје после од тих јаја.

ЈА знате ли шта постаје од лептирова 2 —

Муха једна снесе по 1000 јаја. — Од њих се намноже црви. Тако све и бубице друге. Оне би се тако грдно намножиле да човек од њих не би могао изаћи. Та онда не би ништа могло ни бити. Лишће би све појеле све гусенице и бубе. Траве би нестало Биљке би се посушиле. Свуде би се земља црнила као каква пуста кућа. Човек не би могао ни живети. Је ли ко видио како се читаве шуме и шљиваца по некад'са свим осуше од гусеница. Ето онако би се и све на земљи осушило, да само није тица, врабаца, детлића, ласта и других, које те неџријатеље наше хватају и једу сваког дана по толико много Знајте добро сада да ко убије једну тицу, тај оживи хиљаду гусеница. И колико код убије тица, толико хиљада оживи прва, гусеница лептирова и т, д. Запамтите : Ко бије тице тај мложи гусенице. (Репетирај.) Ово знаду добра деца на другим местима па никад не ће тице