Учитељ

298

Народна просвета у здруженим државама северне Америке.

Од

је. Миропољског.

(НАСТАВАК.)

ТУ.

Дисциплина у американским школама.

Мере и начини, помоћу којих се неуредна гомила деце доводи у поредак, у организовану целину у дељи обучавања и васпитања, увек се потпуно елажу са теоријом васпитања. Гледећи на то, како друштво гледа на задаћу школе, на учитеља, на децу, на њихову природу, како оно ехваћа васпитавање и обучавање, према томе се и установљава унутрашње управљање школа т. ј. школска дисциплина. Та ствар стоји до учитеља. Учитељ у том случају изражава собом педагошке појмове, који владају у друштву и које он остварује у практици. У том се случају може рећи: „какво друштво, такав и учитељ; какав учитељ, таква и школска дисциплина“.

Научно израђене педагошке идеје развијају се споро а распростиру се још спорије. Шри том према даном историском моменту, у теориске научне захтеве долази у практици свагда много других саставних делова, антипедагошких. Тако да у садање време нпр. ми толико владамо разложитим, јасним, научним идејама, да смо у стању да теориски уредимо дивну и у свима деловима хармоничку систему ва-

· спитања, у најширем смислу те речи. | Али ми не можемо остварити ту уо| бражену систему вавпитања, јер у прак| тици, у животу наилазамо на такве тешкоће, које се могу савладати тек поколењима. Из историје просвете у Америци видимо, да су први досељеници донели овамо са собом педагошке идеје оних европских земаља, из којих су сами дошли. Но пошто су главни део досељеника састављали становници Велике | Британије и Ирске, то је сасвим при| родно, да је овде у школама овладао енглески дух, наравно у неколико измењен према местним околностима. Али појмови о васпитавању и обучавању били су у оно време врло мало развијени, и само су их поједини људи разуме| вади, а народна маса гледала је на | то врло грубо. У основи васпитања и школског курса постојала је телесна казна у разним облицима, а нарочито у облику прутова. Знатни педагози и писци тога времена признавали су прут као начело дисциплине. На пример, благи Меланхтон говорио је, да је он, благодарећи пруту, постао не само човек већ и научењек (81 рабеђат те | от еге ; дпобепз еггађат дађаћ р]астав таи), но при том је додавао, да га је учитељ љубио кло сина, а он | њега као свог рођеног оца. Енглески