Учитељ

Исто тако правник, који добро познаје све законе, не мора уједно бити и правичан човек. Увек у свакој прилици, сама наука без доследног деловања у свакидањем животу, само је једна нагрда, наказа једна, и ништа више |!

Све то важи и за природне науке, ва науку о језику, и за све остале науке. Није истина да онај, који зна граматику, и језиком добро влада; али исто тако може неко добар стилиста бити без икаквог језикословног знања. Гете, Шилер и Лесинг, кад би нешто васкренули, па стали пред нашу испитну комисију, на сигурно би пропали из немачког језика, пошто много што-шта, што се у нашим граматикама налази, они збиља нису знали. Духовна величина није у неопходној свези са нагомиланом ученошћу, а исто тако рутина у системскоме знању није доказ ђенијалности. Ако неко зна Физику, то још није никакав доказ, да он и природу познаје. Али за тим баш и стоји. И географија, како је у књигама изложена, само је једна апстрактпа наука. Онај, који њу зна, не доказује тиме да потпуно разуме и сам објект — земљу. Међутим то је баш оно главно. Па онда, до каквог се резултата долази учењем кратког, збијеног извода, из опште историје '% Кратко да речем: црпећи у школском раду науку из књига, "ми у самој ствари радимо сасвим на супрот природноме методу. Место да почнемо познавањем појединих предмета и појава, па онда, групишући сродна Факта, да упутимо своје ђаве да сами изводе опште појмове — ми почињемо апстракцијама, које су изложене у књизи; и у резултату, у место жи-

|

вог и истинског знања, добијамо празне речи, које деца науче на памет.

С тога се, ето, саморадња ђачка не може довољно да развије при таквој настави. Дати детету у руке готов текст, и у исто време упућивати га да оно само, проматрајући Факта, изводи појам — ствар је апсолутно немогућа. На што онда толики говор о томе, како децу у школи треба образовати не само материјално, већ и' Формално — како им треба не само дати стварнога знања, већ како поред тога треба развити њихову способност самосталног мишљења % На што сва та прича кад ми сами, дајући им у руке готов текст, не дамо им да самостално мисле Радећи тако, ми само сувише товаримо памћење дечије, и у исто време спречавамо, да се њихов ум природним путем развије, те тако више пута бива да су деца, која школе нису ни видела, мното бистрија од деце, коју је „муштрао“ какав учитељ. Да ли знамо шта радимо % У нашем артијашком добу штамна игра неправедно велику улогу. Да ли ја смем да верујем својим очима и ушима, да ли могу да се ослоним на своју увиђавност' Тако се пита онај, који, верујући сувише у папир, губи веру у самог себе. Онај, који нема, сопствених појмова, самостално израђених, лако се поводи за туђим речима, а последица је тога душевна несталност и Фризирање. Кад видимо не-

"што црно на бело, то већ мирно и

спокојно можемо примити; не морамо много лупати главу о истинитости или лажности тога, што смо примили. Оно, до душе, комотно је, да човек постане „учен“ на такав начин. Али тек боље је да човек има нешто. ваљано у