Учитељ

"341

Ами

неколико редака, по неки пут само неколико тежих речи, имена, бројева година, техничких израза. На неколико минута пре свршетка часа, деца узму у руке своје свеске, и препишу тај опис, што просечно траје 2 — 8 минута. Ако је задатак потежи, онда се мало раније заврши, и понови; а понављају деца, према кратком опису, који је на табли изложен. Ту деца добију прилику, да о ствари још једном размисле, те да тако све лакше запамте. Споредна је вредност оваковог рада и у томе, што се деца редовно вежбају у ортографији најтежи речи. да време наставе деца не смеју ништа да пишу, пошто им се онда пажња умањује, а често нешто погрешно и забележе и понесу кући, што је опет доцније само учитељу на терету. Мислим да нико неће тврдити, да овакав рад у школи има какве сличности са употребом књига, ма да и овде искрсне нека Форма текста. Разлика, је у томе, што је наш текст трошзвод наставе, која органски развија, и наш опис потпуно одговара развијајућој методи, те тако деца лако памте. Међутим учење из упутства, у коме је изложен напред скеројен текст, противи се свима основним методским правилама. Али се тврди, да ипак од учебних књига имамо велике користи. Прво, помоћу њих може се више постићи, више предузимати, више материјала савладати, но без њих. Истина, је; али је баш то и штетно. Међутим у слобоАној настави увек се може видети шта деца могу схватити, колико им се може пружити, она је сигурно мерило за

одређивање учебног материјала. Даље

се вели, да књиге надокнаде оно, што

се пренебрегло у случају изостанка од школе; у таквој прилици лако се детету може показати шта је предузимано, и шта оно треба да надокнади. Али то има злу последицу, де нека | деца у толико безбрижније изостају од школе, у колико се више у књигу поуздати могу. А после, и што је главно, како се може захтевати да наши ђаци, који су и онако доста оптерећени у _ школи, а често се и у врло тешким домаћим условима образују — да они науче неки пут и старо и ново: Али у сваком случају описима, који су резултат слободне наставе, може се постићи исто оно, што и књигама.

Као против разлог може се и ово ставити: нужно је да се деца, ради њиховог доцнијег усавршавања, науче на употребу вњига. За самообразовање, по свршетку школе, најважније су књите; и разуме се да ће све то лако ићи, кад су се деца раније још извежбала, како да се служе и користе књигама. Ово је прилично важан приговор. Али опет зато нису нужне нарочите ењиге за поједине школеке предмете. У нашим су школама обично ошширне читанке, које се састоје из неколико свезака. У њима има одељака и из природних наука, географије, опште историје и т. д. Предузимајући с децом исте одељке, пошто се претходно тај материјал очигледно расправи, деца се за осам школских година довољно привикну на књиге; и кад своју читанку добро читају и разумевају, онда се вежбају и у свом писменом усавршавању-

На послетку се приговара, и то сам често могао да чујем с оицијадне стране, да би за овакву слободну наставу, ' какву ја тражим, требало тако ваља-