Учитељ

840

зуме се само по себи да онда, кад је готово сва настава посао књиге, и очи се много више напрежу но онда, кад је настава стварна — кад се већим делом састоји у посматрању предмета и појава. Што се пак тиче слободног времена, место кућних задатака куд и камо би по децу спасоносније било, да учитељ по који пут изађе с њима у природу, и да заједнички проматрају и студују живот у оригиналу. ___Шри употреби књига као учила појављују се и дисциплинарне неприлике. Деси се да дете књигу заборави, изгуби, подере, или му родитељи не могу —- или неће — да купе ; ту онда бива "свакојаких незнатних сметња и неприлика. Што је апарат многостручнији, то је теже радити њиме, и с тога треба избегавати све што је излишно. Што се пак посебице сиромашне деце тиче, ту треба да се местни надзорници школски побрину, да се овој набави све што је потребно. Али која су деца, односно родитељи, сиромашни% Ту често буде пространог и несносног разлагања, па онда договарања са издавачима, ради бесплатних екземплара књига за сиромашну децу, и т. д. И све то узалуд, не на добро већ на штету младежи, која треба да се образује. И тако целокупно проматрање на послетку нас доводи до закључка, да су књиге, као учила у оси. школи, непотребне, а, често и штетне.

Можда ће ко рећи: све је то у теорији добро, али опет зато, у практици се морају књиге употребљавати. На ово могу да одговорим то, да и ја за собом имам дугогодишњу праксу и искуство, и да ми није обичај да усва-

могу да остваре. Ја посигурно знам, да се без књига врло добро пролази. Ако хоћете да видите школу, где је све то стварно доказано, онда вас упућујем на обе осморазредне грађанске

| школе, које су скопчане са бечким пе-

дагогијумом, и где се већ од више гоДина ради без ђачких ручних књига. Учитељима, што у тим школама раде, никад нисам натурао своје гледиште ; наша основна правила заснована су на искуству, тихом расуђивању, свестраном испитивању, слободном говору и противговору. На том путу сви су учитељи на послетку дошли до убеђења, да се без књига много више може да постигне, но с књигама; и многогодишња практика је и потврдила ово основно правило. После сваког вежбања, у појединим струкама и разредима, ја сам увек поново стављао питање: би ли добро било, да су деца и књигу имала у руци '% И увек, после свестраног претреса и опширног разговора, одговорено је једногласно: књига ни најмање неби користила, а могла бида шкоди.

А сад да вам изложим у кратко, како радимо у спомињатим школама. Џри настави нико нема књиге у руци. Пажња се свију обраћа на предмет учења, који се посматра и методски обрађује. За време наставе учитељ, да би садржај исте боље утврдио, и где сам нађе за потребно, пише на школској табли речи и: цифре, које је теже запамтити, што све тече без сваког прекидања, наставе ; на тај начин за време часа, мало по опис целе лекције. Кад већ почиње истицати час и пошто је задатак извршен, деца имају пред собом садржај

мало, постане вратак

јам цељи, које сеи у практици не | онога, о чему је говорено — опис од