Учитељ

378

сам вам ово само споменуо, ако бисте могли запамтити само шта је то културна Историја, и ако бисте могли заволети оно што она: прича, па доцније, кад мало већи порастете, да не пропустите а да је не читате. Запамтите дакле добро шта је то култууна Историја · · · ·

Природна Историја јасно се разликује од ове. То је оно што човек није направио, но што природа гради. Зна се да земљу, камење, воду, биље и животиње и човека самога, не прави човек, као оно ципеле, или лонац, или чорбу за ручак, или ружу од порцулана, или човека од камена, већ то прави природа сама. А ода шта 2 како 2 за што» и штаг — то има да нам поприча та Историја, Историја природна, и ви већ из ње прилично доста знате,

Сад настаје нешто врло важно. Долази нешто, што морате добро да запамтите. У ову Историју природну долази и човек ; али ви га видесте и у оној културној гуе гради разне ствари. Како тор Ево овако. У природној Историји он је просто животиња, као и друге живе животиње на земљи. он је најчуднија и најпаметнија животиња. У Историји културној је творац и средереда, око које се врзе све што је он измислио и начинио. Тамо је он само једно парче оне Историје ; овде је он глава.

Али ви ће те се чудити кад вам ја сада кажем да између ове две има још једна Историја. Природна Историја би вам могла да поприча све оно о чем она прича, а култура опет све оно што је и како је човек измислио и правио, па, ви опет да не знате: како се људи почели састављати, заједно живовати, градити села и вароши, бранити их од других, свађати се и ратовати, добијати владаоце, уредбе разне и законе, веру обичаје и науку,једном речи, како је од животиња, дивљега човека, постао човек, а од људи опет разни народи, што их има данас на свету. За толике разне народе , за толике ратове и јунаке, за толике друге добре и рђаве људе, за толике среће и несреће људске. за толике уредбеданашње, законе и обичаје, ви не бисте из природне и културне Историје знали

ништа. Оно што је било с народима, с људима у заједници њиној, од почетка зајеДнице њине па до данас, то прича друга једна Историја. Она се зове народна или политичка Историја. Па ако прича о целоме свету. ова се зове светска, а ако о једноме народу само, она се зове просто народна или национална. Светска узима цео свет што га има на земљи од постања, његовога, па прича све шта је било с њим кроз сва времена до данашњице. Народна узима само едаи народ, па тражи где се он запатио, како се и куда се селио, како је живовао у оном месту где се населио, с ким се свађао и ратовао, како без друтих народа око њега није могао, него је од њих шримао и по неко добро и имао по неку штету, како. је растао и постао оно што је данас. По томе видите, да, светска има мпого више да прича, него народна. Видите да је народна само један дедић од велике светске.

Но пре него што се пуштите у грдпу неторију целога света на земљи где још не познајете пи земљу ни све народе на, њој данас, врло је добро, да се ограничите само на Историју једнога народа, те као на једном примеру да видите како живе народи и како један без другога не може да, буде. А који ћемо парод да узмемо пре, него нас самерг То нам је и најлакже, а, ви и пајвише волите да знате и слушате о нашим јунацима и о нашој Историји, И ми ћемо одиста ове године учити Историју српског народа.

Видосте шта је природна историја ; ви. Досте шта је културна историја; видосте да је човек и тамо и тамо; видосте да, измеђ ове две историје има и трећа народна или политичка, где се прича о народима самим, било свима било само о појединима. И видите да је човек свуда уткан. Он је у свима. С тога се и ове историје не могу сасвим тачно одвојити једна од друге. О нечем често причају све три, а нешто не помене ни једна. Особито се културна и политичка додирују јако, Често би културна могла да се узме тако широко да обувати и подитичку, а понегде би политичка