Учитељ

колеже и универзитете. У мањим варошима кад-и-кад у тако дивне зграде смештају се и основне граматичне школе, али не увек. Путници пак, задржавајући се само у варошима и видећи велике, дивне школске зграде у свакој вароши, где су они били, чине општи извод односно свију школа — извод, који сам по себи није веран.

У ствари је сасвим друкче. Школеке зграде зидају се на рачун местних становника и по њиховом нахођењу. Варошке и сеоске насеобине у Америци врло су различне по својим Финансијским срествима. По томе су школске зграде израз стања какве ошштине, и сада све у Америци могу наћи врло разне врете школских зграда. Америка, у свом огромном простору од атланског до великог океана и од великих језера до мексиканског залива, јесте земља, која се непрестано насељава, колонпизује. О тога у слабо насељеним државама |а такав је већи део државај увек је много почетних насеобина. Први насељеници обично су сиромашни људи, оптерећени тешким радом око рашчишћавања тумовитих и блатних места за насеобину и обрађивањем земље за свој опстанак. Обичај пак, који је постао готово као закон, јесте, да, где еу 20—25 породица близу једна другој, ту мора бити школа. То изискује не само опште мнење и обичај, већ и сами становници увиђају, да је у Америци најглавније васпитање, књита, школа. То овде сваки осећа. Али немају срестава, да уреде ма што угледно ва школу; зато насељеници обично сами начине просту избу од лога која се с тога и зове Јогћопзе — логхаус. Сами је такође наместе т.ј. на-

370

! чине клупе за ђаке, сто за учитеља и

даске за књиге. Све су првобитни радови; у јужним државама, где је зима, одвећ блата на таквим „лагхаузима“ шта више нема ни прозора, већ само „Ккапак“ у случају ветра. У таквим школама и почиње обично своје образовање први нараштај насељеника. да тим прође 5—10 година; становници поправе своје стање и боље се уреде; они сад имају не само оно што им је преко потребно, но и оно што им је излишно; свршени гу први тешки послови ; слободног времена имају више ; деце се за то време накупило ; опште благостање изазвало је више потреба, изазвало је много нових жеља. И ето видиш, Фермери су се скупили на збор у својој школи |школе у Америци обично служе за сваковрсне скупове местних становника] и почињу говорити о томе, како за школу треба нова зграда, јер је у „логхаузу“ не само тескобно већ и стидно да буде школа. Што је речено, то је и учињено. Гради се диван план за зграду за известан број деце, прорачуна се, шта ће зграда стати, скупљају се новци — а кроз месец два појављује се на најлепшем месту омалена, једноспратва и врло укусна зграда, али направљена, не од „лога“ већ од дебелих истесаних дасака и брвана; зграда се олепи с поља и изнутра, и по својој величини и лепој спољашности заузима угледно место међу другим зградама. То је други ступањ, и таква се зграда назива у Америци „тате-ћопве“ |т. ј. оквирска зградај. На тој згради има већ и прозора и соба за учитеља, за библиотеку, за школске ствари и двоја врата за улазак ба двојим предњим т. ј. једно за