Учитељ

396

Један дан седели су ваздан нису могли ништа да увате, тек кад је било пред вече доведоше стражари два младића. Кад су дошли у српски логор (2) питају вх момци, да нису они турски штшијуни; они им се куну да нису, него веле не могу више да трпе турску силу, те су дошли Кара-Ђорђу па с њим или да умру или да живе. Кад су им момци Кара-Ђорђеви казали које је Кара-Ђорђе они нису веровали, они су мислили да се на њему сија све само сребро и злато, али Кара-Ђорђе то није носио, него је носио сељачко одело. Да би се КараЂорђе уверио да они нису шпијуни и да ли су верни, да им своја три момка да их воде (пошто добро знају ово место) да виде шта раде Турци, и рекне им да ће сутра са коњаницима доћи на оно исто место. Сутра дан дође Кара-Ђорђе а њих нигде ни једнога нема, и он помисли да су они издали Турцима његове момке. Да би дознао да нису де год онде близу он запита, да ди уме који од његових момака да урла као курјаг. Пошто је ту било свакојаких људи нађе се један па стаде да урла баш као прави курјак. На то немадне никаква одвива ни од куд. Онда Кара-Ђорђе заповеди те избаце једну пушку. Мало постаја, а чу се од не уд друга пушка. Кара-Борђа то развесели па викне: ха, ето их! Кад су дошли они му покажу своја имена. Тако се Кара-ЂБорђе уверио о Милошевој верности, још му га похвали један момак како их је вешто предводио. Милош му тада каза, како се у једном селу састала скупштина, ла носи Турцима порез и све друге потребе. Кара-Ђорђе им дозволи да иду да отму. Они оду, поватају те потурице, само утекне кнез код кога је Милош био писар, а народ се завери Кара-Ђорђу, да ће га слушати и даду му све што су били спремили Турцима.

Кад су у вече сели крај једног извора, што се зове извор Милоша Обилића, КараЂорђе и остале старешине да вечерају, служио им је Милош око совре. Кад је КараЂорђу дошла 11. чаша вина, он је напије у здравље младог јунака Милоша, и тада је рекао : он ће се од сада звати Милош

војвода поцерски, који с именом насљеђује и јунаштво свог имењака Обилића. После вечере заповеди Кара-Ђорђе свима Поцерцима да, од сада слушају Милоша као свог војводу,

Пропитивање. Испричај нам ти шта сам ја сад причао о Милошу Поцерцу. Да деца ово правилно испричају, треба их руководити питањима, ако би које прескочило нешто, или рђаво запамтило. Много ће бити да исприча све један ђак, него ће требати да причају 2—8 ђака, настављајући.

За што је знатно Мишарско пољер Између кога је био тај бој > Пазите ја ћу сад да вам причам о још једном боју на Мишару. На Мишару било је више бојева, али најславнији је онај, који је био између Кара-Ђорђа, Сулејман паше и Кулин капетана у коме је био и Милош Поцерац са до) коњаника и 400 пешака. У овом боју било је Турака два пут више него Срба, и ако их је било више опет су они били страшно потучени, а то је могло бити ва. то, што је Кара-Ђорђе своју војску вешто распоредио. Два пут су Турци ударали јуришем на Кара-Ђорђа, али су оба пута одбијени. Кад су видели да. се с КараЂорђем није лако бити, изађу они са свом силом својом. Кара-ЂБорђе сакрије пешаке у шанац и коњанике пошље у шуму. КараЂорђе нехтедне да напада на Турке, него их пусти те приђу близу до његовог шанца, па онда да знак топом, те пешаци изађу из шанца и ударе на Турке с лица, и тако се започне крвав бој; после пукне други топ Кара-Борђев, а то је био знак, да коњаници ударе с леђа на Турке. Тако вештином Кара-Ђорђевом Турци буду з6уњени и сасвим разбијени. У том боју много је више погинуло Турака него Срба. Од Турака ту је погинуо и Кулин капетан.

Турци се сад уплаше да Срби не ударе и на Шабац па се затворе у шабачки град. У граду се они заваде што им је много изгинуло војске на Мишару, и што немају довољно ране. Због те свађе одвоји се једна половина, Турака да иде у Босну пре-