Учитељ

казали чуло осећања разумели смо осетљивост по површини нашега тела, као што ћемо и у даљем току разумевати,

Осем тога, што је наша кожа пуна порица, она по површини својој има јоши неке ситне громуљице, које се немогу видети голим оком. Шта су те громуљицеР У телу човековом осем кости и мишића има још и живаца. Ови живци излазе из кичмене мождине, мозга, или својих ганглија, па се пружају сваки на своју страну и тако врши сваки своју улогу. Тако једни живци пружају се од кичмене мождине по телу и избијају на површину тела, — по кожи. Завршетци ових живаца то су оне ситне громуљице по кожи. Ове громуљице имају ту улогу, да осећају топло или хладно, чврсто или меко, рапаво или глатко. Еве пак што осете слроведу на кончиће живце и тако доспева до кичмене мождине, од ове прелази се на мозаки после ми осећамо то, што су осетиле грдмуљице. Ова особина човекова од врло велике је важности и по човека, а и по саму цивилизацију и културу. Шта би било од човека, да он не осећа хладноћу или топлотур Он неби могао живети. Ова. особина, његова је од оне важности од које је компас на морској лађи. Да му није ове особине би ли могао да сазна, кад треба, да, се утопли те тако да не нропаднер Не би, а да то незна би ли живеор Не би, Ово је више егоистичка ствар. Да узмемо нешто опште. У цивилизацији и у култури две су стране. Једна је Формална, а. једна, стварна. У колико јачина значаја културе и цивилизације лежи у страни стварности у толико и у Формалности. Истина понеки огранци цивилизације и културе у данашњем времену узели су више формалну страну и то је изазвало критичне погледе доста, на и такове, који и тако далеко терају да тврде, да Формалности не вреде. Што се тиче нас ми држимо, да и Форма има своју важност, али разуме се у границама. Узмимо једну њиву, која је лепо засађена, а и лепо урађена — у ошше с Формалне стране добра; узмимо пак другу

која није добра с Формалне стране .... Но пре свега ово. Од њиве треба, тражити плод. Ово је главно; главно је плод, а што јој Форма није добра неки веде то није ништа. Да ли је баш такор Ми држимо да није. Она прва њива, којој је орма добра више ће донети плода, но она, којој је Форма рђава. „Зашто 2“ и „како 2“ места овди није, да се тиме занимамо. Овако нека загледа око себе и на себе, па ће видети двоје: стварност, Форма. А још ако загледа на развитак видиће, да стварност упливише на развитак Форме, а Форма пак на развитак стварности. Једно и друго док је у својим границама помаже се узајамно. Код културе и цивилизације се види исто, Кад нам је ово познато, онда можемо рећи, да особина човекова, да. осећа, јесте од велике важносги и по њега сама п у опште. Ово чуло код којих је развијеније, да ли код људи код којих је култура и цивилизација ниска, изи код људи код којих је култура и цивилизација на вишем ступњу р Свакако код последњих, а од куда је овор Поред осталих узрока, узрок је и развитост чула осећања. Човек код кога је развијено осећање пипања, тај човек навивље глатким оно, што је много глађе од онога, што називље глатким онај, код кога ово осећање није развијено. Ова пак Формална страна — глаткост незахтева ли још „бистрије око“ и „бистрији умР« Захтева са свим. Од какве је важности пак ово Р Одиста од не мале. Ето, како ова особина, човекова, — чуло осећања чини преврате и у култури и у цивилизацији. Ово је пак девиза данашњим друштвима. Друштво, код кога, су чланови са развитијим овим чулом томе друштву ово постаје још већма девиза, и таково друштво брже корача.

Свагда има се нешто предходеће да изврши, па тада оно што се оће. Ово је оправдано још већма оннм испитивањем науке, којим се дошло до тога закључка, да у природи иу друштву ништа нема без узрока. Наше економске умне и моралне прилике створиле су нешто што је мното прече од овога захтева, да се развија осећање. Код нас има такових прилика,