Учитељ

462

„Из учитељског Сибира“.

~

(СВРШЕТАК.)

Јесте ли ви, господине, питали, у ком су селу убијена два човека камењем за то, што су лопови" Јесте ли се упустили у разговор са среским ста_решином — у разговор о крађама у вашем крају! Јесте ли настали да проучите дух ваших грађана Не, ви све то нисте чинили; да шта сте радили: — Ухватили сте се оберучке за вашег Владију и неко чобанче, што вам није умело одговорити српски, па цело Хомоље страда од карактеристике вашег „брзог“ пера. — Сви Хомољци презиру школу (!) јуре учитеља, (!) арају (!!), пале (!!), без морала су (!) и т. д. а врло добро и боље знате да изузетци не могу бити правило. То не стоји, господине, ја вам опет кажем, да то не стоји.') Хомољци су красан, миран, послушан и ваљан народ, који су само те худе среће, да не добијају ваљане учитеље, који се одликују карактером, радом, привредом па би за кратко време опазили, да би Хомоље било — као што је некад било — ћилим, кога су виле откале. Господине, све и да јесте тако, као што ви рекосте, ја вам кажем — а и ви боље знате — да ви нисте послати и позвани да брукате, већ да те бруке и ако их има — лечите и да им стајете на пут. Ви сигурно боље знате, колико утиче казна на дете у 4 ока, а колико кад се непрестано грди пред свом децом. Можете ми пребацити да _ 1) Читај: „Пут лицејских питомаца, (јестасвеничко одељење) од пок. Косте Поповића стр. 47—955.

се ја бојим јавности. А ја бих рад био, да ми ви покажете поштеног човека, који бе не би бринуо шта ће јавно мњење о њему рећи; ја бих рад био знати човека, коме је све једно ма како било јавно мњење о њему. Господине, једна је држава у Јевропи имала суманутог цара, који је по вас дан седео крај прозора и бројао колико каруца прођу на дан поред његовог двора, а јавност није знала да. је цар луд.) Сигурно и ви знате која је то држава. Да, у мало не заборавих : ја знам неколико карактера, који се нису бринули за јавно мњење о себи, а ти су карактери : Тиверије, Нерон) Калигула и др. — Шта ви велите, — —

Ви кажете: „како могу да утичем својим моралом на њих и др. — Па да, и ја то питам. Како могу да вам верују, да вас воле, да вас поштују они људи, чије друштво сматрате за кулук, а њих сматрате као разбојнике, који само на злочин мисле и тиме се поносед Јесте ли читали „педагогијске поуке“ од М. Ћ. М.' — Можда вам је и смешно ово што вас упућујем на човека, који није др. педагогије — али ипак узмите те проучите те поуке, вере ми, другојаче ћете мислити. Хоћу само некокико редака да вам испишем:

„Ти младићи који се примају учи-

ЗВиди: Чланци „да слободу и просвету“ од Ст. Бошковића стр. 888. – 840.

3) Ја сам читао негде шта је блаженопочив. кнез Мијаило радио, кад је један знаменит путник ишао кров Србију, да описује старине; али -— опет немам књите да вас увернм, баш и страном.