Учитељ
468
тељства, можда и не мисле, да ће им доћи да уче и васпитавају ђаке од врло различите нарави; неки ће бити добри, али ће их понајвише бити дволичних, продржљивих, завидљивих, лењих и, што је најцрње, који хоће и да краду: И сву ту децу ваља волети, волети их истински ; ваља узети на се бригу, да се очисте та срца, да се укрепе здраве душе, а да се извидају болесне. А кад устреба радити о умноме развитку, колико ће он и ту имати муке и главобоље! Биће деце тупе, неотесане, лење, сметене, која ништа неће да памте и слушају, ваља му осветљавати ове умове, ваља узвишавати ова појимања, и мекшати ова памћења“ “%) ит.д. и т. Д. -—— Али да, ја сам погрешно разумео ; ово се шије за оне, који нису свршили „учитељску школу“. Е, онда пардон ; то нека читају они.
Да наставим.
Како се ви лепо позивате на „Вићентија Депол“-а. Е, па шта не идете стопама његовим '
Вама је, госппдине, толико омрзао овај крај, да своје суграђане називате „Ддивљацима“ а себе „пајацом“. Очењујете од ваших грађана да вам само вичу „нр. .. тнр . . тнр“ . као што су дивљаци викали Европејцима — „белим ђаволима“. А јесте ли се запитали, зашто су викали тако дивљаци на Европејце% Ја ћу вам казати, па ма се и љутили: Они су викали на Европејце тако за то, што су их се бојали, јер су их ови хватали, продавали, страшили пуцањем ') ит. д. што ви и боље знате; а да су и Енглези
#) Види: „Педатогијске поуке“ од М, Ћ. Милићевића стр. 8. ; | 1) Читај „Робинзон Крусе.“
били тако брзи, господине, шта би било од Америке“ Да су и Енглези казали као што ви кажете; да су и они запевали, као што то ви чините, сумњам да се небн са мном сложили у мишљењу. -— Ништа.) Ви сте послати — као што признајете и као што јест — да их учите, питомите, да их уверавате да нису дивљаци и т. Дд., а ви их — и то јавно — сами такима правите. -— Ја сам, господине, читао да у овај крај треба да се шаљу најспособнији, озбиљни Фамилијарни учитељи, који ће са свију страна утицати својим примером.“) Шта ви велите на то '
Поред свих ових погрешних мисли, ви, господине и сами себе обарате; и чисто излази да ви врло слабо водите бригу о оном што пишете и у јавност пуштале. Да ме не би укорили нечим — чим обично ватрени људи — писци — и коре своје против мисленике, ја ћу вам исписати само једну таку противност. Ви кукате и наричете раду Хомољу ; проклињете сваки кут, повивате нас да опробамо то својим леђима — на ризик једне године, кунете тг. посланике на које жалите рад премештаја, корите их да погрешно мисле и ево баш ваших речи: „Бара се сваконај, који мисли да ће се учитељ шргмештајем у рђ во село поправити. Не. „Ако је човек од истине (!) знајте, да ће га тај случај утврдити да буде
2) Читај „Борба народа америчког за слободу и независност“ од стр. 10-те до краја.
Читај „Ђорђе Уашинттон“ ослободилац Америке, све. Читај „Ђузепе Гарибалди“ народни јунав, све.
8) Опростите што не могу да се опоменем где сам то читао, само сврћем вам пажњу да не би рекли е хоћу да се китим туђим перјем. Ако сумњате у истиност ових речи, а ви кажите па ћу вас уверити ма и не спавао две три ноћи.