Учитељ

И

предавањем рачуна. Хоће још да говори ну преседник га преклда и даје одмор.

После одмора:

Никетић. Наставља, говор и говори о томе какви треба да су учебниди и где се могу употребити па вели: учебнике за ученике ваља написати што боље а за учитеље треба боља упуства, која треба, да су сагласна са учебницима. У 1. и П. разреду може се употребити само читанка а у вишим разредима су потребни учебници. Пошто је ово питање врло важно то према пословнику предлажем, да се ово питање остави 34, илућу скупштину, те да се за то време преко друшт. листа рашчисти.

Јаша Томић. Сви се слажемо у томе да учебници садањи не ваљају. Но једни веле ми немамо књига као што требају па за то мрзе све књиге — учебнике — у опће. Књиге се не могу узети апсолутно као нешто рђаво. Књига мора бити као допуна шк. рада, само што књиге треба да су написане као што треба и по методу и по садржини. Признајем да је учитељ стуб око кога треба да се окреће сав школски рад, али ипак књига треба да је потсећалица, онога што се живом речју престави. Миш-

љења сам, да се сваки ђак снабде што бољим ,

књигама ; ну како неки ударају и на то да књиге скупо стају — одговарам им да немају права; јер држава и онако води аи мора да води бригу о школи.

Цвета Калајева. Јошу одбору била сам противна избацивању књига из школе, али сам за то да се овакви учебници и упуства избаце из школе, јер су написани бупрот науди. Тако нир. учење о Мојсповом чуду долази у опреку са земљописом, прављење лађе противи се истинском знању. Побија неки јучерашњи говор Јовићев, јер је изнео неке изузетке а не опће правило. Предлаже, да се овај предлог остави за идућу скупћину па да се за то време критички рашчисти преко „учитеља.“

_ Риста Василић. Одговара, Никетићу па вели; Теорисање има озбиљне основе кад полази од искуства, а не кад се врши по некој аналогији, која нема никакве кон-

кретне основице. Кадјби позвао на духовни дујел све, који бране књиге да детаљишу своје разлоге, изгледали би ми смешни. Одговара Јаши, да под читанкама разуме дечију литературу. Браниоци књига заклањају се се једино за разлог, да је тешко радити у више разреда без књига.

Р, Отојаковић. Одговара, Никетићу па вели: ово је питање у страном свету одавно рашчишћено и с катедре и у практици јер у самим школама, где Дитес руководи наставу ради се без књиге. Наводи како се тамо предаје јестаственица, па вели · Кад се деци опише повише животиња и биљака онда она сама изводе опће појмове. Признаје да би требало више очигледних срестава, и у тој невољи могла би књига пселужити али како је немогуће написати добар учебник то је боље и да нема никаквог. Пребацује Никетићу што се нејасно и неправечно изразио, да учитељ не сме теорисати и доказује му д' чешће понављање није механичко памћење већ природно. Побија му наводе, да није истина да је у старијим разредима, потребна, књига, јер кад се може у нижим разредима, без њих за што се неби могло у старијим кад деца имају више појмова.

„Љубомир „Лекић. Дебала о овоме пред“ мету је велика и треба да буде велика, ну како ми немамо толико премена онда. нека се остави за идућу скупштину како би могли сви учитељи о том да промисле и критикују преко „учитеља.“

Шреседник хоће ли се још говорити о том предлогу > — Неки вичу „да се реша“ други, хоћемо да говоримо, жагор ! Преседник ставља на гласање но Јовић га. прекида и тражи реч као известилац.

Одобрава му се.

Мит. Јовић. Прво ћу да одговорим неким предговорницима. Урош Благојевић вели да је штета да се деца, играју у нерадно доба; кад би овде био који лекар, оп би доказао какве корпети има играње по здравље. Што вели да деца по нешто забораве, па треба да их књига потсећа, такође греши. Ми имамо довљи уверења