Учитељ

И

деце сме седети у једноме школскоме локалу, па је онда прорачунато, колико мора бити она површина стакла на, прозорима, која долази на једно дете. Обично се узима да је на једно дете довољна површина стакла од неколико д. м. Грађевинар, који прави школско здање не сме низа длаку отетупити од прорачуна, који му се да за једну школску собу.

Зна се већ да у нас нема ни спомена од прорачунавања дужине и ширине прозора. Најпосле како може и бити о томе спомена, кад се за школске зграде узимају куће, које су правили још бог те пита кад „архитекти из Турске“, који немају ни појма о условима које хигијена тражи од стана удобног за живот.

И, ето, поред свега тога, у Београду (а сигурно и у другим варошима) има још наставника, који наређују, да се замазују прозори на школским с0бама, те тако спречавају да уђе и оно мало светлости, што би могло ући. Обратите се на те наставнике и питајте их, за што они то чине, они ће вам дати одговор, за који би нешколски човек казао де је уместан. Дакле ако такве наставнике запитате, чиме правдају тај свој поступак, они вам не могу дати друкчији одговор, него овакав;

Школа је са улице, па деца гледају на оне који улицом пролазе, а неће да пазе оно, што им се у школи говор.

Ето, то би вам одговорили они, који замазују прозоре у школама, и тиме спречавају да у школу уђе и оно светлости, што ући може. Дакле, они што пролазе улицом расејавају децу.

И овакав разлог примио би неко, који незна, да овај разлог није оправдан ни хигијенски ни педагошки. Радо признајемо, да је то велика тегоба кад је школа са улице. Признајемо да сокачка лупа и ларма често може да поремети ред у школи, и правилан ТОК рада. Шта више ми напомињемо, да међу педагошке захтеве, који се стављају при грађењу школа, долази и тај. да школа мора бити на таквом месту, где сокачка лупа и ларма неће моћи реметити правилан рад у школи. Али баш нек је школа и са улице, ми се ипак не можемо сложити са тиме, да треба замазивати прозоре. Тврдимо чак још и то, да је боље претрпети нека сокачка ларма неки пути поремети ред и рад у школи, него замазивати прозоре, и тиме спречавати уласку светлости.

Свима онима, који би бранили замазивање прозора, даћемо у кратко ове разлоге.

Шрво. Да са хигијенског гледишта не треба замазивати прозоре, то смо јасно још напред показали. Казали смо напред, да је природна светлост потребна сваком створу, и да се без ње не би могао развијати и напредовати. У школама је потребна не само из овог разлога, него и с тога, што би многа деца остала кратковида, ако не би било довољно светлости.

Друго. Са педагошког гледишта још је неоправданији поступак замазивања, прозора. Сваки наставник дужан је да своја предавања удеси тако, да она занимају школску омладину. Он је ду-

| жан, да деци омили свој предмет, и ' онда лупа са улице није у стању баш