Учитељ

нити шта утврђује; оно само слепо верује у само себе. Човечанство је некада било у овоме стању; и данас се _ велика већина његова налази у њему. Само се мала мањина његова задовољава чињеницама, стварима онаке каке су, и каке ће навек бити. Наука је чинилац који испитује те ствари, и износи их онаке каке су, и она се све више шири. И човечанство ће се некад, бар у већини својој, задовољавати њима исто тако, као што се грдна већина његова данас задовољава жељама и својим метафизичким шпекула_ цијама. Наука је Фотографија природе и стереоскопска слика њена,а шпекулације су поље за слободне и неограничене тежње ума и срца људскога, примитивне творевине сликарске вештине 40векове, и тауматропске, спробоскопске и зоескопске слике природне.

Ето то је наука.

Шта је саде педагогија % Које је област њена % Шта она испитује ' Је ли она наука, и може ли то да буде '

Да узмемо највеће преставнике њене данас, и да видимо како су је они охватили, пи шта овај предмет обухвата данас. Мој наставник Др. Мазијус обухватио је у својим предавањима ( „АЛветепе Еглећипавјећге“) ово : „Појам о васпитању. Цељ васпитања. Могућност и нужност васпитања. Границе васпитања. Трајање васпитања. Пераода васпитања. Средства васпитања : нега, запт, настава, казне. Подела, васпитања на опште и посебно“. Хербарт „творац научне педагогике“ и основалац једне школе, која је данас највише заступљена по универзитетима у Немачкој, и која највише назива Пе-

КЕ

· „АПеетшејпе Радавошк апз Фет 2Дуеск дет Еглећипе ађрејењећ“ ово: Дељ васпитања у опште, влада над децом и особито васпитање). Многостручност интереса. (појам о многостручности, појам о интересу, предмети многостраног интереса, настава, ток наставе, резултат наставе). „Кагакђфегвфагке Фег о Шећкењ“ (ђ) Стој, који зове Педагогију „ргакшвзеће Мазепзећа “ (|) и дели је на три „Напрфуавепзсћа еп“ : „Фолозофску“, „историјску“ и „практичку“, обухвата у филозофској ово: „Основи педагошке Дијететике (опште и посебне). Основи педагошке Дидактике (опште: о материји и форми наставе и посебне). Оспови Ходететике. о задатку и методама руковођења, и посебне). Вајда дели све само на двоје: „Т. Појам и цељ васпитања. П. Васпитна – средства“. __Бенеке одваја васпитање од наставе; под првим равуме „образовање нарави, воље и склоности“, под другим давање знања, 4 и тамо и овамо говори о појму, цељи, средствима и науци васпитној. „Дитес, који припада оној школи, која, мање полаже право на „научно“ име Педагогије, а мало више на практичну страну, и који по моме нахођењу најбоље прати остале науке и стара се, да Педагогија, макар и као вештина и практична примена осталих наука на развиће дечије, не изостане иза времена но иде упоредо с развитком осталих наука обухвата у своме „СОтопдгјав дег Еглећипе ла дег Џпбетттећћа“ ово: „Физичко васпитање и зависност душевних радња од телесних, умно, морално, естетично и религиозно васпитање, и у главноме цељи,

дагогију науком, обухватио је у својој | средства методе, васпитаче и васпита-