Учитељ

за нашу сиромашну педагошку литературу и желили бисмо да радници на своме и народноме васпитању не пропусте а да се њиме не користе. Писца бисмо пак замолили, да приликом прераде и прештампавања овога дела буде само опширвији и местамице одређенији и још јаснији.

Писац назива оно што Немци зову: СЈејећмећбокењ и Масћетапдетбојсе у појавама „сувременост“ и „следственост“, и у овоме

делу и у поменутој Логици својој. Ми држи- |

мо да су ти изрази не само незграпни, него и сасвим некоректни. И „сувременост“ и „следственост“ значе у српскоме са свим нешто друго, но што хоће да кажу оне горње речи. Држимо, да би млого верније било то назвати: истовременост и ред или слеДовање појава. То јест, појаве се или дешавају у исто време, или следују једна за

другом. У предговору писац обећава да сада ради на млого већем и важнијем делу.

ННОЛОКЕ И ДРУГЕ ПРОСРБЕТНЕ БРЕСКИГ

му

— Учитељи вежбаонмце уз бечки педа-.

гогиум разаслали су пре кратког времена позив на претплату на нов часопис „5сћше ппа Наџз“ (школа и кућа). Томе ће часопису бити задаћа, да зближи школу и кућу, а поред тога да придобије и оне за школу, који су се до сад њоме мало занимали. Према овако племенитој намери издавачи се надају, да ће сваки учитељ наћи по ког претплатшика па овакав и у овоме правцу заиста потребан лист.

Цена му је два Форинта годишње за 24 броја. („Напредак“.)

Ф. Ј. Ковачевић у Бечу ЈП. Мабћаизсавзе Мт. 12. 1. јавља, да ће од 1. Новембра почети да излази у Бечу „Шрилораце', лист за забаву, поуку и књижевност. Ово ће, вели, бити српеки књижевни лист за, Приморје, који ће особиту пажњу обраћа ти на. поезију, новелистику и приповедање. Примаће радо одабраније студије и поуке нарочито из историјске прошлости отаџбине. Бавиће се народним умотворинама, као : песмама, поскочицама, приповеткама. здра-

вицама, сујеверицама и т.д., а поред тога

Одговорни уредник Лаза Ј. Обрадовић учитељ.

ће пратити сваки књижевни рад и српскога и хрватскога народа, који му год до руку дође. Излазиће један пут месечно, а, цена му је за Аустрију 4 Фор. годишње. По „Књижевној Смотри“ сва главница свију књижевних Фондова и задужбина, које су намењене потпомагању српске и хрватске књижевности, износи од прилике укупно : 1,080.704'88 Фор. (2,:01.762 динара). Настава у Франтуској. Јулска монархија трошила је на школски буџет 1,825.90 ' динара. За осамнаест година касније нарастао је издатак за учевне заводе на 13 милиона. 288.000 динара, а године 1870. на 82.000 000. Од то доба до данас подигла је република за настаљне цели на 134 милиона динара. А осим тога још определила је пб милијарде — 500,000 000 за зидање школа по општинама. — У току владе цара Наполеона било је у Француској 70.441 учитељ и учитељица са 4—5 милиона ученика, а данас има 98.000 учитељских снага и шест милиона ђака. да годину 1884. тражи садашњи министар Фери од парламента за подизање нових школских завода 600 милиона динара. —

БРАЉЕВСКО-СРИСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.

пао а.