Учитељ

498

тичким приликама ' Неко ће му рећи, да он зарад њих сувише мало обухвата, а други ће му рећи да млого. Даље запитаће усигурно ко год: што „Учитељ“ да одређује данас себи правац, као да он сад почиње свој живот, а међу тим он је живео њиме непуне две године.

У уводноме чланку претпрошлога броја читаоци ће наћи одговор на ово последње питање. Тамо смо ми рекли, да је то с тога, што ми у опште с досадањим правцем „Учитељевим“ нисмо

• потпуно задовољни, и желели бисмо да,

га удесимо тако, како би боље одговорио својој оној цељи, за коју га је удружење учитељско и покренуло. Отуда дакле и ово одређивање правца и круга рада његовога данае.

Шта ћемо рећи на оно, што ће му се пребацити, да он сувише мало и сувише млого обувата % Рећи ћемо ово. Сваки према своме образовању има своје субјективно мерило, према коме изриче своју оцену. Цела је истина, да се никада ни у чему целоме свету угодити не може. Једнима ће на век бити мало што је некима. млого, а друтима на век млого што је једнима мало. И у самоме правцу може бити разноврености, и то највеће. Од свих политичких боја партћских, па до свих разних. праваца Филозофских, може бити највеће разноврсности и шаренила, и може преовлађивати час један, час други. Међу тим истина је у средини. Ови имају право донекле, и сви немају право однекле. То су само разне силе, које гоне на једну дијагоналу, разне партије, које гоне на истину.

Без устезања одма изјављујемо, да је „Учатељ“ сувише млого обуватао,

или барем, хтео да обувати. И ако би он и даље пошао у још већу ширину, он би био у опасности, да не оде у најнекорисније сваштарство. По нашем мишљењу он треба да остави право правницима, теологију теолозима, економију економима, социологију социолозима, науку научарима, и тд. а онда узме своју област, своје поље васпиталачко и појаве на. њему. ( тим никако не велимо, да њему не требају оне горње струке и да он може без њих. Не, никако. Живот је народни живот једнога организма где поједини органи не могу да се развијају (ез других. Не велимо само, да он оне струке све мора оставити њима самима, а он узети само своју. Његова је пак: кућа, школа и средина њина; пили тачније: зачеће и утицај оба родитеља на њега, рођење и утицај спољнога света на њега, рашћење и силе које га крећу, рашћење тела, ума, доброте и вредноће индивидуалне, сазревање и предавање својих објеката у — Социологију. Ето му поља. То је област педатогава, и он у Њој има и сувише поља и материјала за обрађивање. Толике чињенице, што утичу на човека пре рођења, толике чињенице, што утичу на његово развиће после рођења, толике угодне и неугодне силе, које условљавају тај развитак и каквоћу његову до школе и у школи до зрелости, толике рђаве последице, које се крију у целоме животу људскоме на, све стране, а постале су из незнања и од неотклањања оних спла и чињенћца, које су их произвеле, чекају , да се нађе радника и за њих, да и њих испитају и познају, и поправљају човека, те отуда и његову заједницу, друштво или народ,