Учитељ
514
једне од друге. Тако је то било не само Историја људских идеја, већ и Историја појединих наука у исто време. Ово је и он сам у почетку својих предавања изрично споменуо. Вели, свака наука има своју историју, али оне, нити постоје данас обашка, нити су кадре оне појединце да их потпуно исцрпе у своме уводу. Још мање се из тих кратњих напомена може видети зависност, која је постојала између појединих наука, тако, да се једна без друге и друга без треће итд. није могла развијати. То, како је једна наука другу кретала, најбоље се види из Историје њине упоредо, или из Историје Филозофије, као што је Вунт сватио. У прошлом извештају споменуо сам, како је Вунт сватио Логику: као једну грану (природних) наука, која има да исцрпе оно, што остале науке не исцрпљују, 4 то су: методе научног испитивања, мишљење само и најопштији појмови сазнања (Метафизика), којима се служе све науке, а ни једна их не изучава Тако је исто сватио Историју ФиловоФије, која има да исцрпе све оно, што остале Историје појединачно ле чине. И ја се не могу довољно нахвалити, од колике је користи ово за ме било, јер ми је све било непознато, а било ми је добродошло, не може боље бити, да после свих наука појединце прегледам целину њину и развитак њин у заједници. Вунт је у главноме поделио овај предмет у пет периода.
1. Стара грчка козмолошка.
П. Отара грчка антрополошка
Ш. Хришћанска или теолошка,
ТУ. Нова националистичка,
У. Најновија критичка.
Тим је редом и прешао све, задр-
жавши се највише код нове и најновије. По томе код Вунта су личности поједине управо биле споредне, а главно идеје које су оне изнеле, те човечанство кретале и изазивале друге идеје. При свем том увек је код сваке и о свакој казао онолико, колико је потребно за боље схватање самих идеја њених.
(0) другом предмету не могу се изразвити с толиким допадањем. И акои тај предмет нисам нигде дотле слушао, опет ни из дадека нисам имао толико новога да чујем и научим, колико у првоме. Говорило се о васпитању народа источних: Индијанаца, Персијанаца, Феничана, Кинеза и Јапанаца, Јевреје, Мисираца и класичвих нарбда: Грка и Римљана. Код свих ређане су многе личности, које су говориле о васпитању и моралу!; цитирани су силни цитати из појединих споменика стародревних и књига, појединих Филозофа; понављана исто-
| -рија политичка тих народа; и ја опет
данас не знам како је васпитање само у тих народа било. Ми знамо да се а у историји оној политичкој кубури
е критичким материјалом, и да се више
посла има с баснама, но с чланцима; а она је и свет и писце млого више занимала, но васпитање и културна страна у опште. То ми неће бити мршава ова Историја васпитања, чега често није ни било. Ваљало би дубоко познавање социјалнога и у опште духовнога живота ондашњега у појединих народа, па да се критички, бар приближно, изведе верна слика целога ондашњега васпитања његовога, што на моју жалост овде није био случај. Наставник је осуо силне цитате из Веде,