Учитељ

521

Ово је кратак животопис дванаесторице Христових апостола, од којих двојица су, апостол Јован и Матеја, написали Јеванђеље, т. |. науку Христову, због чега суин прозвати јеванђелисти. Но осем апостола јеванђелиста, и двојица од апостолских учепика писали су Јевагђеље о Христу. То су били јеванђелисти: ЉМарко и Лука, о којима ћу вам сада приповедати.

Јеванђелист Марко родом је Јеврејин из племена Левинот, а од тога су племена, све по редом постајали свештеници у јеврејском народу. Па и сам Марко, пре него што је примио веру Христову, био је свештеник јеврејски. Мати Маркова Марија живела је у Јерусалиму и тамошњи хријћани много су је уважавали и поштовали. Марија је била сестра доцнијег апостола, Варнаве, а и сама је била хр:шћанка, те зато су се хришћани из Јерусалима и околине често пута скупљали на молитву у њеној кући, јер много пута у прво време нису се хришћани смели јавно на богомољу скупљати, по што би то незнабожачки народи и њихове старешине, једва дочекали, те би хришћане гомилама убијали и сатирали. да то су се хришћани све по сакривеним местима скупљали на богомољу, па тако је било и у кући Маријној.

Марко' је преведен у хришћанство прве тодине после вазнесења Христовог. Апостол Петар држао је проповед и тако га је убедио у истинитост божанствене науке Христове, да је Марко пристао, да се одмах крсти. Апостол Петар покрети га и после је Марка називао „својим сином“ и готово увек 1:0дио га са собом. ;

После неког врсмена јеванђелист Марго живећи у Јерусалиму упозна се и са апостолом Павлом. За то је после, као помоћНИЕ Павлов, обишао проповедајући с њим целу Малу Азију, а поименце, Антијокију, а био је и на неким острвима Средиземног мора, као на острову Кипру, Саламину и др. па се отуда опет вратио у Јерусалим. Доцније, опет са апостолом Павлом оде чак и у Рим, а кад за тим апостол Павле оде из Рима, онда се Марко здружи опет са апостолом Петром, који је такође у то време

| бавио се у Риму. Од тог доба Марко је готово непрекидно био као ученик под управом апостола Петра. Апостол Петар после овог слао је Марка из Рима у разне крајеве Италије, те је проповедао јеванђелску науку Христову. Тако је проповедајући долавно чак и у Венецију, на обали Јадранскога мора, и ту је први основао хрвшћанство и многе незлабошце у Христову веру обратио.

Проповедањем апостола Петра, Павла, а лоцније и Марка, хришћанство у то доба почне се веома нагло ширити по Италији, Побожни хришћани слушајући из уста апостолових спасоносну науку Христову, зажелеше да им се сва та наука о Христу и написана остави. Они за то замолише Џетра апостола, те овај дозволи, да Марко, његов ученик, напише оно, за шта га молише. Тако Марко напише јеванђеље о Христу и због тога се прозове јеванђељист. Апостол Петар онда дозволи, да се Марково јеванђеље може по свима хришћанским дпр«вама читати за време богомоље.

Јеванђелист Марко написао је своје јеванђеље у Риму, 62. и 63. године после вазпесења Христа Спаситеља.

После овог, по заповести апостола, Петра, оде јеванђелисг Марко из Рима преко Срелиземног мора у Јегипал (Мисир) у Африци. У Јегишту, у то доба, готово ни мало није била позната наука Христова. Људи су били незнабошци, сурови и врло рђави Јеванђелист Марко стигне тамо и први у име Христово почне сејати животворно семе божанствене науку његове. Проповедао је оно исто јеванђеље, које је сам у Риму написао. Труди његови не осташе без плода. Јегипатски незнабошци почеше мало по мало остављати се своје старе вере, а примати нову Христову науку, коју слушаше па уста јеванђелиста Марка. По што хришћанство ухвати корена, поче се оно врло брзо и овде распрострањивати, те јеванђелист Марко у скоро, у главној јегипатској вароши Александрији, могаде основати и подићи прву хришћанску цркву, где су се дотле на све стране могли видети незнабожачки кипови и идоли У брзо за овим