Учитељ

522

постао је јеванђелист Марко први александријски владика и старешина хришћанске цркве у тој Афричкој покрајини.

Из Александрије јеванђелист Марко, као владика, одлазио је ради ширења хришћанства и дубље у Афричке пределе, западно од Јегипта. Својим побожним радом, животом и поуком, задобио је много присталица, и у Александрији, и по целој околини. Али, од тога се поплашише незнабошци и њихове старешине. Они видеше, да народ миого уважава јеванђелиста Марка и све више и више прелази у хришћанство, а њих презире и одбацује. Побоје се за своју власт, па се здоговоре, да му се освете, а хришћанство, ако могу, да униште. Један пут, око Ускршњих празника, баш кад је

_ јеванђелист Марко свршавао службу божју, јурне велика гомила наговорених незнабожаца у цркву, ухвате га, свежу, и одведу на једно место близу Средиземног мора. Ту су га вукли по камењу и много ударали које чим, а највише, камењем. Био је сав израњављен и у крв огрезнуо, докле због тога није малаксао и обамр'о, и у грозним и нечувеним мукама своју душу испустио, у 68. години после рођења Христовог.

Мртво тело јеванђелиста Марка сахранили су ондашњи хришћани на оном истом месту, где је и издахнуо, а на гробу овога, мученика скупљали су се после на молитву и богомољу. А 810 година после овог догађаја побожни хришћани из околине и места подигла су храм на гробу овог светог мученика и првог алексанлријског јепнископа. Много пак доцније после овог, Јерусалим и друга света места у Азији, заузму Селџуци, народ турског племена. Они су били врло нечовечни, дивљи и сурови, Почну срамотити тамошња света места и цркве, а хришћане убијати и свакојако их мучити и злостављати. А то кад чују хришћански владаоци у Јевроли, скупе велике војске и крену се у Азију, да Јеруса-

лим и сва друга света, места отму од Сел- |

пука, Сваки ратник у то време носио је на прсима по један крст, па се за то и

цела војна назове крсташка. У време те |

крсташке војне, један од побожних јевропских владалаца, взвади тело јеванђелиста, Марка, и са великом свечапошћу пренесе из Александрије у Јевропу, у варош Венецију (Млетке), где је такође он први почео проповедати хришћанство, Тело му је сахрањено у цркви св. Марка, где се и данас целокупно налази.

Међу тим црква александријска сећа се и данас свога првог јепискоџа и основаода. И сад патријарах александријски чува, један печат, на коме су нека знамења, (знакови) јеванђелиска Марка написани. Чини му се богомоља п молебствије увек 4. Јануара и 25, Априла сваке године. —

— Јеванђелист Лука родио је се у Антијокији. Био је човек учен и знатан. У младости својој изучавао је лекарске науке, и био је познат са најчувенијим лекарем у оно доба, Галеном. А да би што више знања прибавио путовао је по Јегипту и Грчкој, јер у тим је земљама тада, бивало најучевнијих људи на свету. Умео је врло вешто сликати, те је он први, измођу свију других, намоловао лик Христа, Спаситеља и Богородице. Ту икону матере божје, коју је сликао Лука, царица Пулхерија пренела је са великом свечаношћу у град Константинопољ, данашњи Цариград. Кал је ради проповедања дошао у Антијокију апостол Павле, Лука је у то време био још невнабожац и бавио се лекарством. Но слушајућо апостола, Павла, и његово проповедање о Христу, он се одмах реши, те се покрсти и прими хришћанску веру. Од тог доба Лука, као хришћанин, постане нераздвојни друг, пратиоц и чо-

' магач Павла апостола.

У друштву са апостолом Павлом путовао је јеванђелист Лука по мпогим земљама. Тако је проповедајући Христову науку био са њиме у Јерусалиму, а одатле прелазио је у Јевропу и обишао Атину и Коринт у Грчкој, Филипопољ, данашњи Пловдив, Далмацију и готово целу Италију, а био јеи по многим острвима Средиземног мора.

Бавећи се са апостолом Павлом око две године у Риму, написао је тамо за то вре-