Учитељ

сецу Фебруару ове године одредило је комисије, које ће тај план и програме израдити и поднети министарству на даљу употребу. Зна се већ, да је министарство у три највеће вароши : Нишу, Крагујевцу и Шапцу одредило комисије из самих учитеља и учитељица, а у Београду мешовите комисије из учитеља и професора средњих завода. Огрешили би се о истину, ако не бисмо казали, да је министарство урадило колико умесно, толико и либерално, што учитеље није изоставило у израђивању посла, који се њих најнепосредније тиче. У колико је министарство урадило умесно, што је учитеље узело у комисије као заинтересоване личности, у толико је исто урадило паметно, што им је поверило израђивање програма и плана као људима, који најбоље познају основну школу, њене питомце и ступањ развитка на коме они стоје, па према томе и оно, шта се на томе ступињу урадити може. Осем тога, право ваља рећи, учитељима је тиме дата прилика, да према стеченом пекуству у школи, ставе у програме наставних предмета оно, што дух може сварити и учитељска снага савладати. Ако они не буду добро схватили посао, који им је поверен да га раде у име целе школске омладине и у основним школама, и у име целог учитељства у Србији, — онда није нико други крив него они сами.

Да бисмо могли што више говорити о програмима, које су израдиле поједине комисије, састављене местимице од самих учитеља, а местимице од учитеља и професора, требало би нам да смо познати са радом тих комисија. Било би нам и то могуће,

585

су бар оне комисије, које су биле састављене од учитеља, предале јавности бар штогод од свога рада. Како је и у то време излазио лист „Учитељ“, орган учитељског удружења, није им то било ни мало тешко учинити. Да су то учиниле онда комисије, данас би имали при руци не само њихов рад, већ може бити и знатан број напомена, примедаба па и критика на тај њихов рад. Тако би питање о изради сталних програма и наставног плана стајало на много сигурнијем земљишту и сигурно би било осветљено и расправљено са више страна. Овако нам је остало само да се ослонимо на оно, што су комисије израдиле и што ће Главни Просветни Савет на основи тога, комисијеког рада утврдити. По што просветна Савет утврди свој посао у погледу програма и наставног плана, и министарство просвете тај рад одобри, онда више неће бити апелате.

У осталом није право после ни апеловати. Од кад је изашао нови закон о основним школама, било је довољно времена за свакога, да изнесе на јавност, било начелно гледиште, било у појединостима, какви би требали да, су програми и наставни план за основну школу. Да је то учињено нема сумње, да би се Просветни Савет морао (или бар требао) обазирати на мишљења, воја су јавно изнета. Овако одиста, ако неко и хтедне, да после свршеног посла критикује рад Савета, неће за то имати довољно оправданих разлога. С једне стране Савет ће бити оправдан већ тиме, што у јавности није било ничега што би осветлило питање наставног плана и програма за основ-

само да | ну школу; с друге опет стране свака,