Учитељ

војску онамо преко Дунава, у Банат, а он са 70 војника остане у шанцу. Ту су они претрпели велику глад, јер су били одвојени од Пореча; а Турци су им непрестано говорили, да им се предаду па им неће ништа, кад већ више нису могли да трпе од глади, они су се на њипу реч да им неће ништа — предали, али Хиџи Николу Турци одма посеку, а војнике му све заробе. — Ето каква је реч у Турчина! Је ли лепо то, кад човек нешто рекне, па после неће да учини, него друвче, као ови ТурциР Није да богме, и ви никад не треба да примите оно што рекнете, па ћете бити добри људи.

Пропитивање.

Мајданпек варошица на. М. Пеку. У Мајданпеку има швола, црква, пошта и телеграф. У тој варошици сви дућани и остале сувота — државни су; ни један човек нема свој дућан, своју кућу, или механу, него је то све државно, а они узимају од државе под кирију. Исто тако и сав велики простор око Мајданпека варошице државви је ; ни један човек око те варошице нема своју њиву или ливаду, него је сав велики простор око Мајданџека државни. Као што видите варошица Мајданпећ са својом околином, то је једно велико државно имање, па за то, тим именом „Мајданпек“ зове се не само она варошица, него и онај сав државни простор око варошице. У том Мајданцеву има много руда, из којих се вади бакар и гвожђе, али то не вадимо ми Срби, него други једни људи, који нису из Србије, а они нама плаћају за то, што ваде

у нашој земљи бакар и гвожђе. Како се вади бакар и гвожђе из руда, ја ћу вам доцније казати. У Мајданпеку живе највише рудари —- они радници, што ваде бакари гвожђе; а има и других људи по занимању. У Мајданпеку има управитељ, који управља (заповеда), свима онима што живе ту уде лом Мајданпеку, и управља са целим тим државним имањем. Он заповеда у Мајданпеку исто онако, као и окр. начелник у целом округу; што је окружни начелник за цео округ, то је и управитељ Мајданпека, за цео Мајданџек, за то сви они, који живе у Мајданпеку, немају никаква посла са окружним начелником у Неготину, него они имају свога управитеља место начелнива, а свој окружни суд немају него се суде код окружног суда у Неготину.

Текија мала варошица на. дес. обали Дунава. У Текији има школа, црква, пошта, 16леграфа нема, а има царинар. и пристаниште за лађе. Ту се прелази преко Дунава онамо у Ђанат. У Текији су Турци неког капетана, Кочу пи још 60 његових другова, натаклди живе на коље. Капетан Коча био је српски војвода који је био подигао Србе против Турака, да се ослободе, пре него КараЂорђе и Ајдук Вељко, па су га Турци у једном боју уватили живог и ето шта су од њега учинили – натакли га живог на колац!. Је ли лепо то да човек убије оног човека, који се борио да буде слободан а да не буде роб.

(СВРШИЋЕ СЕ).

' Опширније о Кочи додази у његову биографију.

пр

Ситнице.

Петроградски учитељи договарају се, како би да се састане збор учитеља државних земаљских и приватних школа целе Русије, на коме да се претресају питања о мерама за међусобии сношај између учитеља

у разним местима, обезбеђивање учитељ-

скога одношаја и учитељских породица, као и друга питања, која се тичу школе и учитеља. Сал се израђује предлог за такав збор и кад буде готов, поднеће се влади да га размотри.

осе –——

(одговорни УРЕДНИК Драг. Топлица учитељ.

КРАЉЕВСБО-СРИСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

| 4 4 з “