Учитељ

88

друге. Тако је овај камен (белутак) много тврђи од овог (пешчара или ког другог). Како се дознаје, који је камен од ког тврђир (пробањем — парањем један о други).

Боја. Камења има и разне боје. Тако га има белог, црног, жутог, плавог, зеленог, шареног и т.д. Боја у камења долази од разних мешавина. -

Величина. Има камења грдно великог, као ова соба, и то је толико велика само једна стена, једно (ако се може рећи) зрно; до ње пак има опет толико исто велика стена, испод те друга, ла и више њих, и то је тако једно на друго наслагано, да, се начинило читаво брдо од самог камења. Ето нпр. видели сте у Ташмајдану колика _је гомила камења, па у Топчидеру, па сте видели и Авалу како изгледа велика, само одавде кад се погледа, а кад се отидне близу ње, па још кад се човек попне на њу, она изгледа млого и млого већа, но што се одавде види. И баш та Авала тако велика није ништа друго но велике стене наслагане једна на другу, једна до друге, једна врз друге и т. д. Џа тамо на истоку, а и на западу има брда, која су два три пута већа од Авале, па су и та велика брда састављена опет из ужасно великих стена. 'Те су стене по неке као ова соба, по неке као цела школа, а по неке веће и од цркве. |

Но код тако великих стена има и малих. Тако нпр. мањих од ове собе, као овај сто, па има и мањи а најмањи камичак је овај песак, што посипљемо хартију с њиме кад цишемо. Дакле и песак је камен (стена) само што је врло мали. Но и међу песком има камичака већих и мањих, и ти мали (камичкови) камичци су као прашина што лети по соби. И тај је песак био некада, "велика стена, (камен), па. се од те стене одвојио један велики комад, а, од тог комада, други, па од тог комадића опет мањи и тако се одвајао све мањи и мањи комадић, лок је дошло до песка.

Облик. Кад се камење погледа, види се да није свако камење једнако по облику. Тако је неко камење четвртасто, неко окру-

гло, неко плочасто, неко шиљасто, неко криво и 1. Д. Пропитивање.

Сад ћемо да видимо каквог камења има по саставу т. ј. да видимо да ли је све камење једно или је помешано.

Једнородно камење. Ове камење није једнако т. ј. од једних и истих зрнаца. састављено, но има и помешано. Ето ово је један камен (белутак, или камена со). у овом камену нема ви једног зрнца од дру-

гог камена, но су зрнца од једног и истог -

камена т. ј. од овог. да то, што је ово камење састављено из једног истог камења, од једног рода зове се једнородно. Ово је једнородно камење једне боје. Ето видите и ово је једнородан камен (кречни камен или креда) и он је једне исте боје, у њему нема друге боје н. пр. црне или друге које.

Привидно једнородно камење. Друга. је једна врста камења готово исто овака као

и ова врста једнородна. само се нешто мало ;

разликује од ове прве. У овој другој врсти камења, има по мало џ од другог камења помешано, али је то тако измешано, да се не може лако познати. Ето видите овај камен (брусиловац, лава). Он изгледа као да, није помешан са другим камењем. Боје је једнаке свуд. И зато што се нама привидно чини да је од једног истог рода, зове се те камење привидно једнородно. Овде долази брусиловац што се употребљаља за брусове, тоцила ит. д. Ко зна шта је то брус и тоцило! Још долази и лава.

Омешано камење. Трећа, је врста (сорта) камења, смешано камење. Оно се зове смешано зато, што у једном камену има мешавина од много различни камења. Ето видите овај камен тињави плочник (лискунов шериљоц).. Кад се погледа овај камен види се да је он састављен из различитог другог камења. У ово) овако мешавини, могу зрнца од једног камена да буду већа и да их буде више, а од другог мање и мање. Ако у јелном камену има више зрнада једног но другог камена, онда се тај камен зове онако, као што се зове онај камен од кога има више зрнаца.