Учитељ
89
Обронци. Има још неких врста стена, а то су кад се од какве велике стене одбије по који камен, па се скупе повише таких комадића и помоћу иловаче слепе се, онда се то зове обронак. Ето и ово је један камен (уклубак конгломерат), који је састављен из повише других каменчића.
Голо камење. Кад се неки комад стене ваља по реци, па се иситни, више или мање заокругли, онда се то зове голо камење, валутак или облутак (38 то што је обло, округло и што се ваљањем заокруглило).
Пропитивање.
(ве ово стење постало је у главноме на |
два начина: таложењем песка у води водено, и помоћу ватре — огњено. Оне водене (нептунске) стене т. ј. оне што су постале таложењем песка по дну мора постале су овако:
У старо време је сва наша земља била покривена водом. Та је вода била млогд мутна од песка, а и врућа, Она је била, врућа за то, што је и земља, била врућа па, се од земље и вола загрејала. И та се мутна, вода бистрила ио мало, и онај песак је падао на дно мора. Тако је падало, палало док се пије накупило млого песка. Тај је песак претискао један другог и тако су се зрнца збила. После млого и млого година море је оташло на другу страну, а ту је остала сува земља сва од песка и после се тај песак осуши, зрнца се прелепе једна за друго иловачом, п тако ту постане читава равница од камења. То камење није млого тврдо, но је мадо мекше 'од другог камења, У то доба, кад се песак таложио многе су се животињице окамениле, а то бива овако: У мору има врло различитих животињица. Те животињице кад порасту угину, а одмах до тих животињица. израсту друге, па и оне угину, и опет из њих изађу друге и угину. Тако те животињице расту и умиру, расту и умиру, док се не направи читава гомила. Ту сад у те љуске од изумрлих животиња уђе песак или иловача и т, д. па се то скамени. И дрво, кад се затрпа песком у води може да се скамени. Ево ово је тако једно скамењено дрво. ћи-
вотињице у мору могу да начине читав јелан део земље. Тако је постало и ово камење у Ташмајдану од животињ'. У овом ташмајданском камењу има п шкољака и пужева н много других животињица. Кад одете негде у Ташмајдан, а ви узмите један камен, па га добро прогледајте па ћете видети све саме пеке пужиће, шкољчице и др. животињице. Јво једне окамењене шкољке из Ташмајдана.
То камење што постаје у води, обично лежи једно па другом. Но на многим местима се нађе да то камење не стоји једно на другом равно, но усправљено или нагпуто. То је тако начинио вулкап. Ко зна шта је то вулкан (Вулкан је један велики брег из кога једпако излази дим, пара и пепео, а по некад и растопљено камење, па може ла затрпа читава 5—4 сата у даљину све што нађе). А откуд долазе ти вулкани! У средини наше земље растопљено је камење, гвожђе и др. руде. ЧЗемља упије ону воду што падне на земљу од кише, па пролазећи доле кроз земљу она долази чак До средине земљине. Ту се она од велике топлоте претвори у пару, и та пара тражи себи места где ће да прође. У том свом тражењу отвора, она удари о земљину кору и одигне је. Кад ту не пробије, она удари на другом крају о земљину кору и ту је опет одигне. Тако одижући земљину кору пара поремети и оно стење што се наслатало на дно мора, и због тога се те стене нађу нагнуте, усправљене и 1. Д.
Оне друге огњене стене постале су овако: Као што мало пре рекох, у средини наше земље је растопљена мешавина. од камења и др. минерала. Кад дође вода до те растопљене мешавине, претвори се у паруи та пара тражи себи отвора и нађе га онде где је земља најтања. Сад стане кроз ту ручу да куља оно растопљено камење и разлива се око рупе на 2—4 сата даљине. То се растопљено камење ту мало по мало олади и стегне. После неколико год. опет
мекуља то растопљено камење и опет се олади. Тако многим нагомилавањем посстане велико брдо од камења. И тако је постало то огњено камење. То је камење врло тврдо, а то с тога, што је било рас-