Учитељ

МИРЕ МА А

А Њие

ПРИМ ЗАО ПН пре РИКИ

Ра ИУ

те

ЗИИК ~ ~ ~

да пвецу није била позпата ствар (у што ми не верујемо) па је онда стављао двосмислена Факта. Нарочито се писац грешио о изразе нашег народног језика. Ево ми

ћемо навести примере из којих ће се ово.

видети.

На 10-тој страни писац вели, да псето „цичи“. (То нисмо чули, већ народ вели скичи). „За болесна пса вели се бесан је.“ (стр. 10). (Дакле пас не може бити болестан, а да не побеснир) „На трбуху између стражљњих ногу има овда виме са две или четира спсе“, стр. 18 (По писцу има оваца, и са четири сисе), „Јагње, које неће да се

остави за домазлук одваја, се од овце на“

10—14 дана пошто се ојагњи, стр. 15. (То нисмо чули). „Коза има виме, Обично са две сисе, а ређе ва четири“, стр. 17. (Молићемо у шта ће сад „мала деца“ да верујуг) „А по негде праве и опанке од коже козије“, стр. 17. (То што, може бити, бива, једва по негде, казује писац, а неће да каже да се праве мешине). „Мушко се зове бик или но“, стр. 19. (Нисмо никад чули да је то двоје, једно исто. Зна се, шта се зове бик). „Чело је у говечета пљоште или удубљено“, стр. 19. (Што ће овде опо иљи не знамо. А да је у говечета удубљено чело није нам познато). Ако хоћемо да имамо добра вола не смемо теле презати докле не наврши бар две године“, стр. 23. (Дакле има људи који прежу телад пре две годинер Сељачко ђаче које би ово прочитало, зачудило би се оваком пишчевом разумевању). „Мушко се зове жедребац, пастув пли коњ“, стр. 25. (Оџет ово пишчево слогласно или

брка појмове. Неће бити да је пастух, ждребац и коњ баш једно и истор) „Кобила има две сисе“, стр. 27. (Збиља зар само двеј 2 „Мушко се зове нераст или вепар“, стр. 29. (Ето опет оно „или“). Ћурка не може да лети као кокош, али брже трчи“, стр. 87. (Ово је тек да се нешто рече). „Она се (ћурка) разлеже“, стр. 88. (Писац би добро учинио да је упитао какву сељанку на пијаци, како се каже за ћурку кад престане носити јаја). „Њоме (танком кожицом) гуска, плива“, стр. 40. (Зар само оном кожицом гуска плива 2 Ваљда ће бити да јој она помаже само у пливањур) „Обично зру шљиве под јесен, у месецу Септембру“, стр. 45. (До сад су зреле у Августу, а од сад како да Бог). „Шљиве се саде дубоко у вемљу. Посаде се у често, да се после расађују у шљиваре“, стр. 45, (Ово је све што је писац казао „јасно и разговетно“ деци о сејању и рагађивању шљива. Дивно ће ово деца разумети) „Млад клип завијен у комушу“ стр. 52. „Пшеница се сади“, стр. 55. „Људи не би могли живети без соли“, стр. 68. (Недај Боже да се исцрпе мајдани соли, јер би по писцу, настао смак света.) „И кокоши воле со“, стр. 63.

Ево, ово су погрешке, које ће сваком читаоцу „Јестаственице за малу децу“ одмах пасти у очи. Ко потражи још нетачности наћи ће их за дело. Ми смо их такође запавили, али нам је баш досадно да их ређамо. За критику је ово довољно. Сад је на реду да кажемо погрешке друге врсте.

(Свршиће се).

ниши -ишиве- вимсен---–– ----——

(0) дговори уредништва.

Г Ур. Благ. — Ужице. 10 динара прет-

„плате за гл. Мијаила и Јоцу, примили смо.

Шта је са старим дугом од прошле 1[883-ће

године.

Г. Мил. М. Мил. — Зајечар. 17.50 динара

претплате за зас и ваше другове, примили смо. Лист шаљемо свима, који су се јавили.

Г. Ник. Јан. В. Крсна. 5 динара претплате за пола године од г. К.; примили смо.

мр -4 о ————

Одговорни уредник Драг. Гоплица учитељ.

БРАЉЕВСКО-СРПИСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА