Учитељ
128
лице и врло непоштени, а овамо се поносили као да су најученији л најпоштенији људи. Христос је овако причао:
„Кад те који позове на свадбу, не седај у зачеље, јер може лако да буде кога међ гостима старијега, да ће тада домаћин да ти каже: „Устани одатле, па подај то место овоме другоме пријатељу!“ — Ако ти домаћин тако каже, ти ћеш се постидети и сешћеш на ниже место. За то је боље да седнеш на последње место, па да ти домаћин каже: „Џомакни се више горе !“ — Ако ти домаћин тако каже, онда ћеш се зарадовати пред свима гостима. Јер
сваки који се подиже — понизиће се, а који
се понижава — подигнуће се.“
Има једна друга прича која личи на ову Христову причу.
У једном селу живела су два човека. Једном је било име Петар, а другому Јован. Петар је био сиромах, али су га сви у селу волели, јер је био поштеп и увек се трудио да учини добра својим сељацима. Јован је био богат човек, али незналица, па се само хвалио по селу. Ако је који странац дошао у село, па рекао: баш вам је лепа школа и црква, Јован се одмах стане хвалити како је он то натерао сељаке да праве тако лепу школу и цркву, и како не би било ни школе ни цркве да њега, није било. Многим људима било је то криво, да су говорили међ собом: „Баш је срамота од Јована што тако говори. Зар он не зна како је Петар био наш кмет, како смо га сви слушали и како је он први говорио нама сељацима, да подигнемо добро школу и цркву 2“
Кад је Јован опазио како сељаци много више воле Петра но њега, отпочне мрзити Петра и свуда је говорио против њега. Петар је све то чуо, али никад није хтео ви речи да прозбори. Он је само ћутао, па и даље радио онако како поштеном
човеку ваља да ради. Он је непрестано чинио добра дела, а та су га дела све више и више уздизала, те су га сељаци све више и више волели. Јован се и даље само хвалио, али није имао добрих дела, да га она уздужу,
Један пут се договоре сељаци да бирају кмета. То чује Јован, па каже својим неким пријатељима да иду по народу и да говоре како је он заслужан, како је он доста добра учинио овом народу и како треба њега да бирају за кмета. Пријатељи су радили како им је Јован рекао, и кад је дошао дан да се бира кмет, Јован поносито изиђе на среду да га сви виде, и све је чекао кад ће сељаци да кажу: „Хоћемо Јована за кмета.“ Но Јован није то дочекао. Кад је један његов пријатељ рекао: „Браћо, да нам буде кмет Јован 2“ сељаци се згуркаше, а један од њих рече: „Не ћемо Јована, већ Петра, јер је Петар много и много заслужнији.“ Сви пристану на то, и одма закмете Петра. Кад је Петар већ био изабран један шаљивчина рече: „Их, ала Јован постаде кмет!“ Сељаци се насмејаше, а Јован се постиде, па само обори главу. На то рече свештеник: „Тако је то, браћо! Сам је Христос казао: ко се сам уздиже — понизиће се; а ко се понижава — уздугнуће се,“
Ко зна да каже:
За што су сељаци волели Петра Ко је имао добра дела: Петар иди Јован 2 Кога
су уздизала добра дела2г Ко се хвалом уз-
дизао а ко добрим делима 7 Шта уздиже човека 2 Ко се сам уздизаор Ко се показивао да није славан и ко се понижавао 2 Ко се понизио 2 Ко се уздигаор Ко је од ове двојице онај, што сам седа у зачељер А ко је онај, што седа на ниже место, па га домаћин позива да седне на више место 2
(НАСТАВИЋЕ СЕ).