Учитељ

_ 14

и иг.

ККИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Јестаственица за малу децу. Удесио др. Ник. Ј. Петровић. Страна 68 на обичној

шеснаестини. (СВРШЕТАК).

3. Недоследности. Џисад је често недоследан у ономе што каже. Он често нешто рекне, па одмах у истој реченици, или у другој до ње, опориче оно, што је рекао. Нарочито оно његово „или“ уврзло се у целу књигу, те непрестано брка појмове о појединим стварима. Недоследност је једна велика мана у карактеру многих људи. Њу треба сузбијати свуда, а у књижевности се не сме трпети никако. Ми ћемо и овде поређати све оне недоследности, као што смо учинили кад смо бележили нетачннсти. Читаоцима ћемо оставити да суде како они хоће.

„Реп (у пса) увек на више савијен или опружен,“ стр. 8. (Ако је увек на више савијен, онда не може бити опружен, већ пас може реп држати по некад на, више савијен, а по некад опружен.)“ „Кучка има на трбуху 6 а некад и више сисица,“ (стр. 9.) (То је као год кад би неко рекао: во има два ока, а некад и више; или још боље кад би ко казао, да крава има четири, а некад и више сиса.) „Вуна у овца мека и коврчаста,“ стр. 12. (Како то мека и коврчаста 2) „Ован има рогове, а овца нема. Но нађе св по некад и рогата овца,“ стр. 18. (Прво овца нема, рогове, па, после опет по некад има. Баш је се та мисао могла депше исказати!) „Ако се млеко одмах не потроши, прави се врло добар сир или масло,“ стр. 15. (Ово је тек да се нешто рекне. Па што бар писац није казао шта, ће бити ако се млеко одмах потроши 2“) „Говече, које најчешће виђамо или је во или је крава,“ стр. 21. (Уверени смо да писац не може ни сам одговорити, шта ће му ова реченица») „Во обично живи или сваки за себе или највише по два и два. „Кад су у гомили тада живе у друштву, стр. 21. (Ови редови не сведоче лепо нио доследности, ни о пажљивости ни о разу-

'мевању пишчевом.) „Крава не вуче. По

негде упрегну и краву у јарам.“ стр. 22. (Е баш није вајде, и ако избегавамо сваку претераност у изразима, овде морамо рећи да је ово: „жив ми Тодор нек се чини говор.) „Бутине зову со батаци.“ стр. 88. „Двадесетог дана почињу да се прокљуцавају пилићи. Како се које прокљује из њега изађе пиле. „да три недеље пиле се излеже,“ стр. 88. (Овоме се не зна крена, имена. Провљуцавају се пилићи, па како се које прокљује из њега измили пиде. Џа за три недеље пиле се излеже.)

Оваквих недоследности и непажње има кроз целу књигу. Нама је неугодно, да ваводимо више примера. Ово је доста. Сад ћемо прећи на погрешке друге врсте,

4. Грешке у језику. Књижице, које се раде за децу морају бити без погрешака у језику. Тиме не велимо, да у књигама, за одрасле сме бити погрешака, већ хоћемо да речемо, да је у дечијој литератури чистоћа , правилност и лепота језика" преко потребна, управо потребнија него игде. Осем тога вије баш ни лепо, да писац „Јестаственице за децу“ прави онакве погрешке, какве је правио. Ево да прикажемо те погрешке: „Има и дивље мачке“, место и дивљих мачака стр. 6. „Јер ако се истерају овце јутром рано по роси или слани, па се напасу мокре траве, може да мањкају“, стр. 14. „Ноћом ноћују» стр. 14. „Музти“, стр. 15. (Онда би било и везти, место вести). „Подковати“ место потковати, стр. 28. „СО осталом одраслом говедом“, стр. 28. „Кад је гладно (свињче) оно грокће или цичи“, стр. 80. (Нити се каже грокће нити цичи, већ се каже рокће и скичи). „Разболу“, место разболе, стр. 88. „У нас има и дивље патке“, место и дивљих патака, стр. 48. „Испод та бела пет листића има 5 друга зелена“, место испод тих 5 белих листића, итд., стр. 44. „Између она 5 бела листића“, место између оних пет белих листића, стр.