Учитељ

125

44, „Танки“, у место танких, стр. 44. „Дршки“, место дршци, стр. 46.

Ово су довде погрешке већином у облицима речи, као што се види из наведених примера. Сад имамо нешто врло интересантно. Писац „Јестаственице за малу децу“, знао је да за његове мале читаоце треба, ла су реченице јасне, разговетне и кратке. И знајући то, он се трудио да у таквим реченицама и казује своје мисли. Али бадава, нити је вајда знати да су за децу потребне кратке реченице, нити је вајда трудити се да се такве реченице пишу, кад се не зна нешто пре тога. Кад се за децу пишу кратке реченице, оне се не смеду скраћивати за љубав краткоће. Оне се скраћују само онолико, колико се може. Има људи, који су навикли, да једну мисао развуку на дугачко и широко без икакве потребе, јер се она може казати кратко, и да се њоме пет каже све, што ба се кавало у каквој дугачкој, растегнутој реченици. Али и у краткој реченици мора бити исказана, нека мисао. Та мисао мора се деци исказати јасно тако, да она ни мало не дођу у забуну. Ево какве реченице прави писац „Јестаственице“, о којој је овде реч.

„да то може мачка и ноћу да види.“ За, њом одмах иде за себе овака реченица. „Но не тако добро као дању», стр. 2. Даље има оваких реченица: „Нос је налик на, њушку. (Дивота од јасноће). Има две рупе“, стр. 2. „Мачка преде грлом“, стр.5. „Уста, велика. Бркови чекињасти“, стр. 9. „Крава се отели један пут у години. Редовно по једно тело. Ретко по два стр. 28. (Све кратке реченице 2!!) „Ноге високе. На свакој по једно копито“, стр. 25. „Леђа права. На крају кратак реп“, стр. 41. „Обично у Мају

месецу“, стр. 46. „Маљаво је“, стр. 46. „Често пре јабуке“ стр. 48 итд.

Овако кратких реченица има још, но ми их нећемо више ређати. Оне би по пишчевом калупу могле бити још краће, само да је писац код сваке речи метао тачку 2!! Ми опет мислимо да се од оваке краткоће треба озбиљно чувати, па макар се књига писала „за најмању децу.“ Ми писца познајемо, и мислимо, да би он и по својим штудијама, и по месту у коме се сада налази, требао да схвати боље краткоћу реченица.

Нигде писад није занимљивији него онде, где је код слика бележио латиницом поједине делове биљака. То је баш управо за малу децуг!! Још деца у вароши могу и запитати родитеље, или кога другог, али деца у селима лепо ће се користити оним писменима 2!

Књижица има и добрих страна. Добро је у књижици ово. Прво, у њој нема штампарских погрешака, Писац је лепо корегирао књижицу. То је у дечијој литератури врло потребно. Друго, књижица је штампана на лепој хартији. Треће, слике су доста добре и оне су нешто најбоље у целој књижици. Осем тога веома је лепо урадио писац, што је слике метуо. — Дакле, техничка је страна добра.

Ми смо казали што смо хтели, а читаоцима остављамо да суде сами, колико књига вреди. Нека је они купују или не купују нама је све једно. Ми смо ове примедбе нарочито написали за то, што је писац на књизи ставио, да је ово „књига прва.“ Ако ће бити још која књига, онда, би ваљало пазити, да не буде овањих по-

грешака. ОвИић.

и а ти

Ситнице.

Ових дана управио је г. министар просвете и црквевих послова питање Главном Просветном Савету и тражи од њега мишљење: о благодејању ученика свију средњих школа.

Савет је то питање врло радо прихватио, пошто је знао да је распис пређашњега министра просвете био и сувише строг; јер по њему би ретко ко могао имати благддејање .