Учитељ

118

Положи штап на сто тако, да крај мало прелази преко стола. На тај крај обеси канту с водом, и она ће ту стајати.

Примедба. На мањем крају долази већа вила, а на већем крају мања сила, па да стоје у равнотежи.

ПТ. дгледи за науку о ваздуху. 1. Кивеоник:

Ваздух около нас смешан је из једног дела кисеоника, и четири дела гушика.

_ Први оглед. Угаси креч водом, и остави да се у суду сталожи. Сад дувај кроз једну сламку у ону бистру кречну воду. Вода ће се узмутити, за то, што се угљена, киселина, спаја с раствореним кречем те постаје мутљаг као креда, који се у води не раствара,

Закон. Ми удишемо кисеоник а угљену киселину издилемо.

Други оглед. У један дубок суд наслажи свежа лишћа без цветова, па га поклопи стакленим левком, и сипај озго киселе воде (содне) толико да цео леваћ буде под водом. По том тврдо запуши левак запушачем, па устима кроз каку цев, изручи воду из суда толико, да грлић од левка буде ван воде. Суд остави на сунцу. На скоро ће се од лишћа пењати мехурићи, и скупљаће се у грдићу од левка. Чим се тако грлић напуну отвори онда, и принеси запаљену цепчицу од дрвета без пламена. Цепчица ће да се запали, и изгореће брзо.

Они ваздушни клобучићи што су се под утицајем сунчаних зракова из лишћа у левак искупили јесу кисеоник. А киселу (с0дну) воду само зато употребљујемо, да се то брже изврши.

Закон. Сви зеленн биљни делови на сунцу, примају углену киселину, а испуштају кисеоник.

Трећи оглед. Да имаш водоскок на столу.

Узми једну стаклену флашу са широким грлићем, па је добро запуши. Запушач пробуши на два места, и увуци две стаклене цевчице, једну краћу, другу дужу па је онда изврни. Краћа цев мора бити на, горњем крају шиљаста, доњи крај спусти у чашу

пуну воде. Доњи крај друге цеви узми у уста и дотле сиши воду устима, докле год се горњи део цеви водом не покрије. Онда ћеш видети у стакленој флаши водоскок, који ће трајати докле год краћа цев стоји у води.

Сисањем устима, ваздух се у флаши разредио. Усљед тога притиска спољног ваздуха на воду у чаши тера воду, да се кроз

цев пење у Флашуи да скаче као водоскоК. |

Свупљена вода изнад запушача, по тежини тече кров цев, напоље. Чим ма и једна кап воде из Флаше истече, ваздух се у њој разреди, а спољни ваздушни притисак тера воду унутра непрестано, да ту разлику из-

једначи. Ово бива докле год је краћа цев.

у води и личи на. водоскок.

2. Гушик.

Први оглед. Узми једно парче воштанице па запали и метни на сто, а около свеће поспи са два прета ситна песка или, пепела. Запаљену свећу поклопи стаклетом од лампе затњуривши га у песак или пепео, да ваздух не може улазити, и свећа ће се угасити.

Зашто је сваки облог на лампи испод стакла избушен 2

Други оглед. Навежи мало памука или сунђера на каку гвоздену жицу, па то замочи у шпиритус. Кад се памук добро накваси, намести га изнад воде у чинију тако, да се жица савије, и спусти у воду, но да поквашен памук над водом остане, Памук упали па га брзо поклопи чашом, да обод уђе у воду. Пламен ће се угасити, чим се сав кисеоник из атмосферског ваздуха слоји са шпиритусом. 5

У исти мах вода се у чаши пење, јер је тера спољашни ваздух да заузме место утрошеног кисеоника,

Вода ће напунити у. чаше. У атмосфер5 ском ваздуху има дакле '/, кисеоника и 3,

гушика.

Трећи оглед. Напуни чинију водом, а парче воштане свећице упали и прелепи на нарче чамове дашчице. Свећу упали па је с даличицом спусти на воду. За тим брзо поклопи свећу стакленом теглом или чашом,

Еау.